Otkud sad bogataši u Bačkoj Palanci?
Nema veće kletve od brojanja tuđih para, kažu u Bačkoj Palanci, ali statistika je velikoj većini ovdašnjeg sveta nametnula pitanje – ko su bačkopalanački bogataši, odnosno oni sugrađani koji su podigli mesečni prosek zarada oko 12.000 zaposlenih na 66.285 dinara.
Republički zavod za statistiku, između ostalog, objavio je da je prosečna zarada u ovoj opštini u julu iznosila 73.215 dinara. Na taj način ova opština sa oko 56.000 stanovnika približila se Beočinu, Gradu Novom Sadu... Ipak, daleko su Palančani iza nekoliko beogradskih opština – Surčin 88.900, beogradski Stari Grad 87.000, Lazarevac 88.000, Obrenovac 76.000, Zemun 69.000...
Statistika je na ovaj način svrstala bačkopalanačku opštinu među „najbogatije“, ali velika većina ljudi u ovom kraju bačkog priobalja Dunava ne veruje u ove cifre. Ova opština ima oko 12.000 zaposlenih, 11.000 penzionera, preko 6.000 nezaposlenih, ali istini za volju ovde ima i nekoliko velikih svetskih kompanija i deo ovdašnje industrije koji je nekako preživeo tranziciju, prenosi novosadski Dnevnik.
Nadležni u odeljenju za privredu kažu da su solidne zarade u ''Tarketu'', ''Karlsbergu'',''Sufleu'' i još nekoliko firmi, ali broj radnika u ovom firmima jedva da premašuje 2.000. Ima ovde i uspešnih preduzetnika, dobro plaćenih državnih službenika, bankarskih radnika, na desetine menadžera u međunarodnim kompanijama, ali u prosek plata koliki su izbacili statističari - malo ko veruje. Velika većina ovdašnjih zaposlenih radi za platu na granici republičkog proseka, ali mnogo i onih čija su mesečna primanja u rasponu od 20.000 – 30.000 dinara.
Bonusi?
U palanci se kao moguće rešenje za ovu enigmu spominju i ogromni bonusi koje dobijaju menadžeri bogatih kompanija, ali se svi slažu da su oni onda - ako su mogli toliko da podignu prosek – ''američki'' plaćeni.
I ma koliko nije kulturno nekoga pitati kolika mu je plata ovde obični ljudi kažu da oni ne poznaju naše bogataše. S druge strane u Crvenom krstu, kao poslednjoj destinaciji, socijalnog propadanja, kažu da se za pomoć obraćaju i oni koje je ranije bilo sramota, jer su smatrali da su nekakva intelektualna srednja klasa. U Centru za socijalni rad pomoć traži preko hiljadu ljudi.
Pročitajte:
