OTKUDE SI BRE? Da li je potrebno "ispeglati" naglasak kada dođeš na studije u Beograd
Desetine hiljada studenata iz provincije svake godine pohode srpsku prestonicu. I pored želje za sticanjem znanja, donose i živopisan dijalekat sa svog podneblja. Upitali smo studente, bivše i sadašnje, da li je to prednost, mana, ili mogući problem u budućoj karijeri?
Naši sagovornici su složni u oceni da, recimo, užički ili vojvođanski govor ne treba da bude prepreka prilikom razgovora za posao, ali ponekad nailaze i na otvoreno neprijateljstvo prilikom razgovora za posao.
Milan Niković iz Velike Plane, student Fakulteta političkih nauka, kaže da on sebi zvuči sasvim normalno. Jedino mu zameraju kada dođe kući - kažu da zvuči previše "beogradski".
- Ja sam sebi, naravno, zvučim sasvim normalno, a i naglasak iz Velike Plane je prilično čist i nema puno grešaka. Moji su poreklom sa juga Srbije, u Veliku Planu su došli sredinom pedesetih godina prošlog veka, pa ponekad provučem i taj čuveni akcenat, ali vrlo malo. Nisam ni pomišljao da ispravljam - kaže Niković.
Užički akcenat je vrlo specifičan zbog razvlačenja i govora "kroz nos", ali Nevenka Rakić, studentkinja istorije umetnosti, kaže da govor iz rodnod Užica niti može, niti želi da kontroliše.
- Prirodno sam, posle šest godina života u Beogradu, primila lokalni naglasak, ali nikad se nisam posebno trudila da ga "ispeglam". Nije to važno i niko mi dosad nije zamerio. Dešava se da moji prijatelji forsiraju beogradski govor, ali onda mi njima kažemo "vidi seljaka, šta se foliraš" - objašnjava Nevenka.
Vojvođanke su uvek bile drage beogradskim momcima, a Marina Petković, studentkinja novinarstva iz Inđije, kaže da je upravo različitost ono što treba gajiti.
- Išla sam i na kurs za voditelja i naravno da bi trebalo da govorim pravilnije, ako se tako može reći, ukoliko bih radila na televiziji. Međutim, u pisanom novinarstvu za tim nema potrebe, važno je da je čovek rečit i obrazovan. A Beograd bi trebalo da se ponosi svojim gostima i njihovim simpatičnim govorom - zaključuje Petkovićeva.
Marija Šćepanović, bivša studentkinja međunarodnih odnosa na FPN-u, već 13 godina živi u Beogradu, i ima savršeno čisti crnogorski naglasak. I kaže da to nije iz patriotskih razloga, nego je čak pokušavala da se "prebaci" na beogradski.
- Nisam mogla da ga promenim, ali htela sam, jer sam imala problema sa zaposlenjem. Neki nesuđeni poslodavci su mi u lice govorili da ne žele da me zaposle zato što sam Crnogorka. Pre referenduma u Crnoj Gori bilo je u redu, ali posle otcepljenja sam doživljavala mnogo bezobrazluka. Srećna sam što radim u firmi koja mi ne zamera na tome - kaže Šćepanovićeva.
Pročitajte i:
