Ova žena je najveća noćna mora svirepog diktatora

“Bojala sam se da zaplačem da me ne bi ubili. Nisam smela da pevam ni da nosim odeću koju želim. Ćutala sam da ne bih rekla nešto pogrešno, strahujući da ljudi iz vlade mogu da mi čitaju misli”, reči su kojima Park Jeon Mi (21) opisuje odrastanje u Severnoj Koreji, iz koje je pobegla kada je imala 13 godina. Sa majkom je kratko živela u Južnoj Koreji, a zatim su prešle u Kinu.

Studentkinja krivičnog prava danas se bavi aktivizmom i otvoreno priča o torturi koja se odvija u njenoj rodnoj zemlji. Zato ne čudi što se Kim Džong Unovi ljudi na sve načine trude da joj zapuše usta.

''Svi koji su previše pričali, poslati su u radni kamp ili su pogubljeni'', kaže Park, koja je sa devet godina bila svedok ubistva majčine prijateljice.

Pjongjang je nedavno lansirao propagandni video u trajanju od 18 minuta u kojem se aktivistkinja naziva pogrdnim imenima, a njene reči označavaju kao laži, piše ''Blic''.

Britanska novinarka Merijen Volers, koja je pomogla Park da svoju ispovest pretoči u autobiografiju, takođe se našla na meti pretnji.

''Sa nepoznate adrese stigao mi je mejl u kojem je pisalo da smesta prestanem da pomažem Park. Nekome je očigledno veoma stalo da njene reči ne dospeju u javnost'', kaže novinarka.

Park Jeon Mi ne dozvoljava da je zastrašivanja zaustave. O detinjstvu u Severnoj Koreji govorila je u Dablinu i američkom Stejt departmentu.