Ovde i bogati evropski susedi dolaze da rade
Prema poslednjim podacima Eurostata, najveći minimalac u EU imaju Luksemburžani (1923 evra). Evo još nekih činjenica o ovoj zemlji, koje je čine "evropskim rajem za iseljenike".
Da ova zemlja nije dobra za život, stranci ne bi činili 47 odsto stanovništva.
Migracijama je od 1910. godine, kada je ovde živelo oko 260.000, došlo do udvostručenja broja stanovnika u prvim decenijama ovog veka. Oko 525.000 ljudi živi u ovoj zemlji - podaci su iz 2012. godine.
Popularna destinacija za iseljenike, naročito iz EU, odakle je došlo 86 odsto doseljenika. Zato ovu malu zemlju krasi 160 nacionalnosti.
Ekonomija je stabilna, sa niskom stopom inflacije. Stopa nezaposlenosti, iako je porasla (7% - januar 2015.) proteklih godina, i dalje je niska, a ekonomija je u rastu. U 3.kvartalu prošle godine, zabeležen je rast od 2,3 odsto.
Kriza u Evropi malo dotiče ovu zemlju visokog standarda. Luksemburg ima najveći prihod po glavi stanovnika u EU.
U ovoj zemlji razvijene su sve privredne grane, naročito industrija teških metala. No, svoje blagostanje duguje pre svega finansijskom i bankarskom sektoru, koji čini preko 20% BDP-a.
Luksemburg je poznat kao međunarodni finansijski centar koji broji više od 7.000 holding kompanija i 230 banaka, što čini najveću bankarsku koncentraciju u Evropskoj uniji.
Dnevno, preko 100.000 radnika iz susednih zemalja (Nemačke, Francuske i Italije) dolazi ovde na posao. Radi se manje od svetskog proseka (1609 sati godišnje, svetski prosek: 1765).
No, prema poslednjim podacima, radi se za prosečno 3.200 evra neto mesečne zarade, dok u bankarskom sektoru neretko zarađuju i preko 6.000 evra.
Pročitajte i: