SAD IH VIDIŠ, SAD IH NE VIDIŠ: Znate li koliko sekundi beogradskim prodavcima treba da ZBRIŠU sa ulice?

Da li vam se desilo da prođete Zelenim vencem, i da sve vrvi od uličnih prodavaca, koji vas nude jeftinim krpicama, a onda odjednom krenu da vam uzimaju robu iz ruku i da se pomahnitalo pakuju i beže? To traje toliko kratko, da posle par trenutaka pomislite da nisu maločas ni bili tu. 

Krenuli smo poznatim trasama beogradskih uličnih prodavaca, i upravo nam se desila njihova "akcija" na kojoj mogu da pozavide i specijalne jedinice i FBI. 

"Eksterijer" gradskih ulica

Prošetali smo Knezom, a ulice su prepune prodavaca sa čijih kartonskih tezgi šljašte razne đakonije - od naočara za sunce, marama, ukrasnih magneta, balona, starina do ručno rađenog nakita.

Svaki detalj mami poglede prolaznika, sa svih strana čuju se ponude ovih dobro poznatih faca koji su svakako simbol Beograda, a zadovoljni osmesi kupaca upotpunjuju osećaj "dobrodošlice" koji nosi Knez Mihajlova ulica. Sve je tako šareno i veselo, do jednog momenta, kada čujete da je neko doviknuo: "Dolaze"!

Kada se izgovore te čarobne reči, dok smo trepnuli, kao na crtanom filmu, svo šarenilo je nestalo oko vas. Zaklepeću đinđuve, polete baloni, ogromna tezga se spakuje u ćebence, koje se savije sa sve četiri strane i dobroćudni prodavac, koliko ga noge nose zamiče iza najbližeg ugla, dok za njim vijori neprodati balon ili šal.

Što ispadne, pokupiće sledeći "kolega", koji kao vagon od voza, beži tik uz njega i tako redom, kao lančana reakcija. Ostalo nam je samo da stojimo i posmatramo ovu filmsku scenu.

Oni koji ne znaju o čemu je reč, a put ih je naneo u Beograd, "bežeći pred zakonom" verovatno uskoče u ovaj svakodnevni  i uigrani vozić. Ali mi smo ovaj put merili- trebalo im je 40 SEKUNDI!

Uvek korak ispred svih

Zapitali smo se kako to da uvek izmaknu uličnoj kontroli. "Naš posao je jako nezahvalan, jer čim jedan prodavac ugleda komunalnog policajca u uniformi, kreće lančana reakcija” evo ih dolaze”, tako da se desi da dok mi izađemo iz kola oni se razbeže. Zato smo ubacili i osobe u civilu", rekao nam je uniformisani policajac koji se pojavio nekoliko trenutaka nakon što je trgovački "cunami" nestao.

Međutim po svemu sudeći, ni to nije upalilo jer ulični prodavci imaju veoma dobro pamćenje, pa redovno prepoznaju komunalce u civilnim odelima, koji imaju zadatak da ih slikaju.

“Sem što je težak, ovo je i izuzetno stresan posao, ima svega, od vređanja do plakanja, kukanja, preklinjanja. Nekoliko puta smo čak zvali i Hitnu pomoć, jer kada treba da naplatimo kaznu i napišemo zapisnik, ili oduzmemo robu, ulični prodavci, uglavnom žene, padaju u nesvest, ili im naprasno pozli. Takođe neće da nam daju ličnu kartu, a to bi morali da urade. Često nas vređaju, psuju i pljuju, a najčešći nadimci koje dobijamo od njih su - svemirci, zeleni i šumari – kaže sagovornik koji je želeo da ostane anoniman.

Ovo su najčešći izgovori uličnih prodavaca uhvaćenih "na delu":

• “Kažem im lepo - niste me uhvatili da prodajem robu, već se samo šetam s njom”
• “Ne mogu više, nisam tako mlad. Od jutros sam već tri puta skupio ćebe. Prošlo je podne, a novčanik prazan. Šta da im kažem, gledam da ne razgovaramo mnogo”.
• Imam specijalno napravljen stalak, lako sklopiv, gde mi treba svega desetak sekundi da nestanem iza ćoška.
• Nije moje, ja to čuvam za poznanika
• To su moje stvari, samo ih luhtiram

 Nakon pola sata koje smo proveli na istom mestu, primetili smo kako se stidljivo pomaljaju glave prodavaca iz obližnjih pasaža, da bi nakon nekog vremena počeli da izlaze sa svojim smotuljcima i ćebadima, ponovo nameštajući scenu za nastavak radnog dana.