DA LI JE OVO MOGUĆE: Merkator propada, radnici ostaju bez posla?! (FOTO)
Kada pogledate ove fotografije, pomislićete je u pitanju neki napušteni tržni centar iz devedesetih, ali zapravo, ovo je Agrokorov Merkator, koji je do skoro radio punim kapacitetima u Srbiji!
Prazni hodnici i parkinzi, napušteni lokali, kupaca nigde- ukratko, to je slika koja može da se vidi u kragujevačkom tržnom centru Roda, koji je u sastavu Merkator S grupe, vlasnika Ivice Todorića.
Uporedo sa ovim slikama, objavljeno je da Merkator, koji je od 2014. u vlasništvu hrvatskog Agrokora, sledećih meseci će prodati više trgovačkih centara širom regiona.
Zašto Merkator prodaje imovinu?
Postoje dva razloga za ovakav poslovni potez, a prvi je svakao prezaduženost Agrokora.
Hrvatska kompanija je prema dokumentima, kojima raspolaže slovenski siol.net, krajem 2014. imala gotovo 3,5 milijarde evra dugovanja. Dodaje se da samo ove godine na naplatu stiže oko pola milijarde evra finansijskih obaveza.
Drugi razlog za prodaju Merkatorovih nekretnina su obaveze koje kompanija ima prema bankama zbog reprograma kredita. Nekretnine su glavna imovina Merkatora.
Od gotovo 1,7 miliona kvadratnih metara površine, kojima upravlja u Sloveniji i na inostranim tržištima, za razliku od drugih trgovačkih lanaca, u vlasništvu ima gotovo tri četvrtine.
Njihova knjigovodstvena vrednost je procenjena na otprilike 1,5 milijardi evra, prenosi portal Seebiz.
Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da je prava propast ukoliko je tačna informacija da je firma Agrokor prezadužena i to tako što je krajem 2014. imala gotovo 3,5 milijarde evra dugovanja, dok je knjigovodstvena vrednost procenjena na otprilike 1,5 milijardi evra.
Komentarišući navode slovenačkog portala siol.net koji tvrdi da će Merkator koji je u vlasništvu hrvatskog Agrokora, sledećih meseci najverovatnije prodati više važnih trgovačkih centara kako bi smanjio dugove, Madžar kaže:
- To bi bilo kao da vi prodate vašu kuću za 20 hiljada evra, pa je onda uzmete u najam za 1.000 evra. Sad pitanje je šta zapravo znači ta vrednost kompanije – da li je to vrednost kapitala ili imovine. Ako je to vrednost imovine onda bi to bila prava katastrofa, ali ako je vrednost kapitala tj. razlike između vrednosti imovine i ukupnih obaveza kompanije to ne bi bila katastrofa, jer možete vi dugovati koliko hoćete ako imate imovinu koja je veća od toga duga. To bi značilo da se ta firma zadužila malo više, nego što može da podnese i da mora malo da restruktuira svoju imovinu i to na taj način što će deo imovine prodati kako bi smanjila taj dug.
Ovo je selo u Srbiji u kom se kuće prodaju ZA TRI DANA
Na pitanje da li prezaduženost firme može da utiče na zaposlene u firmi, ekonomista Ljubomir Madžar objašnjava da može da utiče, ali i da ne mora.
- To je problem pre svega za vlasnika. Ako vlasnik nađe način da promeni strukturu svoje imovine i svoga kapitala i prilagodi se toj promeni koja je očigledno nepovoljna jer je firma prezadužena, onda to zaposleni ne moraju da osete jer kompanija može i dalje da radi. Vlasnik može takođe deo imovine da proda da bi smanjio zaduženost, jer ko je jako zadužen ima loš pristup tržištu kapitala i ako se tu i tamo dodatno zaduži, za njega takog prezaduženog, kapital je skup, jer on kao prezadužen predstavlja veliki poslovni rizik.
STANARI ZGRADA MOGU DA ODAHNU: A vlasnici hostela duboko da uzdahnu i gledaju šta će
“Sa jednog na drugog tajkuna“
Analitičar Tomislav Kresović ocenjuje ovu situaciju kao ekonomsku diverzifikaciju, odnosno kako kaže politički prelaz tržišta sa jednog tajkuna na drugog.
- Todorić je jedan od najznačajnijih biznismena, odnosno tajkuna na Balkanu. Koliko je poznato, postojala je potreba da se Todorićev Agrokor poveže sa još nekim firmama u širi balkanski koncept, praktično da se stvori velika kompanija i očigledno je tu nastao sukob interesa i prelivanja kapitala, odnosno odlivanja kapitala. I jasno je da Todorić, odnosno Agrokor drži oko 30 do 35 odsto trgovinske i poljoprivredne strukture, kao što je i Miškovićeva kompanija koja drži agrar. To je praktično prelivanje i odlivanje kapitala i potreba za onim što se naziva ekonomska diverzifikacija, odnosno politički prelaz tržišta sa jednog tajkuna na drugoga tajkuna – objašnjava Kresović.
RECITE ZBOGOM KAFANAMA I KAFIĆIMA: Ugostiteljske objekte čeka bitna promena!
Stvaranje balkanskog kartela?
Na pitanje kako i da li će se to odraziti na zaposlene u Merkatoru, Kresović objašnjava da neće doći do bitnijih promena jer će Todorićeve firme zameniti neke duge firme.
- To se bitnije neće odraziti na zaposlenost u Srbiji, iz jednostavnog razloga što će neka druga firma to da otkupi. Možda se čak Merkator proda nekoj stranoj firmi, odnosno vrati se u Miškovićeve ruke. Mišković se ponovo vraća u trgovinu i širi se, jer on je to prvobitno prodao Slovencima, zatim Slovenci prodali Agrokoru, sad Agrokor i Slovenci imaju potrebu da se to vrati Miškoviću i još nekim kompanijama. To je takozvani dogovor poslovnih elita na Balkanu. Tako da to sve utiče na stvaranje takozvanih “kartela“. Stvara se balkanski kartel interesa, gde Slovenci, Hrvati sa nekim srpskim biznismenima odlučili da prošire svoje tržište po Balkanu – navodi Kresović.
ZBOGOM ŠALTERI, ZBOGOM TROŠKOVI: Skoro sva dokumenta će biti BESPLATNA, ali to nije ono najbolje
Kresović je takođe prokomentarisao i propadanje kragujevačkog Merkatora, odnosno Roda centra, nakon otvaranja drugog šoping mola u tom gradu, rekavši da se sa tim Merkatorom desilo isto ono što se dešava sa zelenim pijacama usled otvaranja hipermarketa.
- Hipermarketi koji su na nivou kvantaških pijaca, dovode do zatvaranja zelenih pijaca, ali utiču i na cenu proizvoda.
Ovo su pitanja na koja Merkator ne želi da odgovori:
Rukovodstvu Merkatora smo postavili sva ova pitanja, ali oni do danas nisu želeli da odgovore na njih.
- Iz dobro upućenih beogradskih privrednih krugova saznali smo da je zaduženost Merkatora vrlo visoka, kao i da planira uzimanje novih kredita kako bi pokrila prispele obaveze. S druge strane imamo podatak da je i Agrokor prezadužen (3,5 milijardi u 2014.). Kako će to uticati na buduće poslovanje Merkatora?
- Da li zbog toga možemo očekivati da Merkator počne prodaju svojih objekata u regionu i u Srbiji, i u kom obimu? Da li je time posao za 8.800 radnika Merkatora na staklenim nogama, i imaju li oni razloga za brigu?
- Kolika je kreditna zaduženost Merkatora u ovom trenutku?
- Takođe, iz izvora u Kragujevcu (prilažemo i slike), saznajemo da je u Roda centru zatvoreno nekoliko objekata, kao i da potražnja ali i poseta nije na očekivanom nivou. Kako ste zadovoljni poslovanjem ovog centra, i da li je ovo signal lošeg poslovanja Merkator grupe u Srbiji i šta radnici u Kragujevcu mogu očekivati?
S obzirom na činjenicu da Merkator grupa zapošljava oko 8.800 radnika, krajnje je vreme da dobijemo odgovore šta se dešava sa ovim trgovačkim lancem jer, sudeći po fotografijama, u Kragujevcu jedino što prolazi Roda centrom je promaja.
