POMOZIMO MILOŠU: Možemo li da skupimo novac da ode u banju na lečenje?

Ni nakon pisanja medija o teškoj finansijskoj situaciji u kojoj se nalazi osamnaestogodišnji Miloš Stojanović kojem je pre desetak godina urađena komplikovana operacija tumora vilice, ništa se značajno nije promenilo. Naprotiv, njegovo stanje je sve gore, a očaj je sve veći.

"Ovo nije više život"

"Sramota me je, ali stigla nas je beda. Ponekad mislim da nemam razlog da živim jer ovo više nije život, pored sve muke vraća mi snagu Miloševa volja za životom," utučeno priča Miloševa majka Jasmina.

Ovaj učenik trećeg razreda Tehničke škole "15. maj" iz Prokuplja, kojem svakog trenutka može da se vrati bolest i njegovi roditelji Jasmina i Goran Stojanović i dalje se bore za krov nad glavom.

Za sada još uvek žive u jednosobnom, iznajmljenom stanu u Prokuplju. Novca više nemaju, jer je nedavno i Goran ostao bez posla, te su odlučili još jednom da se obrate za pomoć putem medija i apeluju na sve dobre i humane ljude da im pomognu.

"Muž je ostao bez posla, pravio je podloge za picu kod privatnika. Radite i mučite se, na kraju kada zatražite parče hleba, daju vam otkaz. Tako je to jer im se može. Od socijalnog primamo 10.000 dinara, a dažbine plaćamo 15.000 dinara. Nemamo odakle da platimo kiriju kada on ne radi više. Svakog trenutka može da se desi da ostanemo na ulici sa bolesnim detetom." – ističe Jasmina Stojanović, i dodaje:

"Ako ništa drugo, ovde bar imamo normalne uslove za život, a to nam je preko potrebno zbog Miloševog stanja. No, to nam nije jedini problem. Plače mi se dok pričam ovo. Sin nam je bolestan, imao je tri operacije do sada. Pre godinu dana otkriven je tumor i na drugoj strani vilice." – uz jecaj govori Jasmina.

Miloš je imao prvu operaciju 13. oktobra 2004. godine na Klinici za maksilofacijalnu hirurgiju na VMA u Beogradu, kada mu je odstranjen tumor sa jedne strane vilice. Od tada, pa sve do 2013. godine, Miloš je redovno posećivao kliniku zbog neophodnih kontrola, kada mu je u martu iste godine, otkriven tumor i na drugoj strani vilice. Polovinom aprila, primljen je u bolnicu, ali ubrzo je vraćen kući. Nakon mesec dana, 20. maja, operisan je uz lokalnu anesteziju.

Muka bez kraja

Da priča bude teža, kada je imao 12 godina Miloš je pao u dvorištu porodične kuće i tom prilikom polomio nogu. Tada je utvrđeno da ima i nedostatak kalcijuma, zbog čega su njegove kosti šuplje i lako lomljive. Pre četiri godine urađena mu je višečasovna operacija desnog kolena koja je rezultirala postavljanjem metalnog ojačanja, a nakon koje Miloš više nije bio u stanju normalno da obavlja fiziološke potrebe.

Pored nerešenog stambenog pitanja i svih neophodnih putnih troškova, Jasmina ističe da, bez nečije pomoći, njen suprug i ona ne mogu finansijski da pokriju mesečne troškove.

"Nemamo pomoć ni od koga. Prijatelje nemamo, a od onih kojima smo se prvo obratili i koji bi trebalo da nam pomognu, ostalo je samo puko obećanje. Obećavali su nam i posao ali ništa od toga nisu ispunili. Ne znam šta više da kažem niti šta će biti sa nama ako na ulici ostanemo." – kaže tužna majka dodajući da dečak nema sa kim ne druži i da veoma tuguje.

"Uprkos svemu, Miloš je vrlo dobar đak i nema nijedan neopravdani izostanak", navodi Jasmina apelujući još jednom na sve koji mogu da joj izađu u susret.

Pomozimo Milošu da nakon deset godina teške borbe sa bolešću i nemaštinom, napokon živi kao i njegovi vršnjaci.

Žiro-račun za pomoć Milošu Stojanoviću:

• Agricole banka
• 330-4700100324934-62
• Za uplate iz inostranstva
• Instructions for customer transfers EUR correspodent is:
• AGRIFPP-Credit Agricole Paris
• Acc. With Institution: 57A
• MEBARS22
• CREDIT AGRICOLE SRBIJA AD, Novi Sad
• Beneficiary: 59:
• IBAN RS35330473020129756036
• Milos Stojanović
• Donja Konjuša BB
• Serbia