POTRESNO: Pre ću da se ubijem nego da živim ovako!
Jedna Kanađanka je odlučila da iskoristi svoje pravo na eutanaziju i okončala sebi život u 85. godini života, ostavivši potresno pismo o razlozima svoje odluke.
Džilijan Benet je umrla u blizini svog doma u Kanadi, 18. avgusta. Njen suprug Džonatan je bio pored nje i držao je za ruku, dok je umirala, oko podne tog dana. Ova baka je patila od demencije i zbog toga je odlučila da oduzme sebi život, samo nekoliko sati nakon što je objavila potresno pismo u kome objašnjava svoju odluku.
Džonatan je medijima rekao da je podržao svoju suprugu u odluci da okonča život i pročitao njeno emotivno pismo koje počinje sa rečima: „Oduzeću sebi život danas u podne. Vreme je.“
Džilijan Benet je objasnila zašto nije želela da živi kao biljka ili da izgubi sebe, niti je želela da njena porodica pati zbog njene odluke.
„Desilo se neverovatno brzo. Samo pola sata kasnije, njene oči su i dalje bile otvorene, ali više nisam mogao da je prepoznam, grudni koš joj se nije pomerao. Izgledalo je kao da je otišla. Sačekao sam još pola sata i onda sam pozvao našeg doktora, a nakon toga i policiju."
“Nisam smeo da joj pomognem ni u jednom trenutku, što mi je palo izuzetno teško, ali zakon je vrlo jasan po tom pitanju“, rekao je suprug. „Ali bio sam sa njom. To je dozvoljeno. Sve vreme sam znao šta će da uradi i da je to legalno. Bila je užasno uplašena da nekom ne napravi problem sa zakonom."
Džulijan Benet, dečji psiholog, se uvek pasionirano zalagala za prava na eutanaziju. „ Ona je izričito bila protiv održavanja života tako što vam jednostavno srce kuca u telu i to je sve, a ne postoji nikakva druga vrsta života za ljudsko biće“, rekao je njen suprug i dodao: „To nije dobro za tu osobu, a takođe je bacanje vremena i talenta doktora i sestara, kao i bespotrebni novčani trošak.
Nakon njene smrti, njeno pismo je pročitalo skoro pola miliona ljudi. Njen suprug je izjavio da je jako ponosan na nju. Iako mu mnogo nedostaje, nikada nije pomislio da je napravila grešku.
Poslednja poruka
Oduzeću sebi život danas oko podne. Vreme je. Demencija je preovladala i osećam se da sam izgubila svoju ličnost. Džonatan, najispravniji i najpametniji od svih muškaraca, biće uz mene kao svedok.
Kako demencija napreduje, neizbežno dođe vreme kada oboleli nije više sposoban da se stara o sebi. Želim izlaz pre nego što izgubim moć da procenim situaciju u kojoj se nalazim i sposobnost da oduzmem sebi život.
Svakog dana gubim po jedan delić sebe, i očigledno je da napredujem ka stanju koje je neizbežno za svakog ko pati od demencije- a to je da neću ni znati ko sam i trebaće mi neprekidna nega. Dok pišem ove reči, znam da ja, Džilijan, više neću postojati za šest ili dvanaest meseci... Zato mislim da je ovo pravi izbor za mene.
Imam muža koji ne može da se poredi ni sa kim, i decu i unuke koji su me ispunili na najlepši mogući način. Od sedme godine života imam divne prijatelje, kojima se i dalje divim.
Danas odlazim vesela i zahvalna u poslednji smiraj dana. Džonatan, hrabar, veran, iskren i nežan, pružio mi je podršku i društvo u poslednjim trenucima. Ništa mi više nije potrebno.
Skoro je podne.
