POUČNA PRIČA O MOLITVI: Kako je devojčica vratila veru svom ocu!

U goste im je došao sveštenik. Za gosta su postavili vrlo raskošan sto, izneli su najbolja jela i pića. Porodica je sela za sto. Svi su gledali sveštenika i mislili da će se sad pomoliti pred ručak.“

Ali sveštenik je rekao: „Otac porodice treba da se moli za stolom, jer on je prvi molitvenik u kući.“ Nastupila je neprijatna tišina, zato što se u toj porodici odavno niko nije molio.

Otac se nakašljao i rekao je: „Znate, ne molimo se pred ručak zato što se u ovoj molitvi ponavlja jedno isto. Molitva po navici je prazno brbljanje i uzaludno trošenje vremena. To što iz dana u dan, iz godine u godinu ponavljamo jedno isto i to takođe ne donosi nikakvu korist. Zato se više ne molimo.“

Sveštenik ga je začuđeno pogledao, ali je sedmogodišnja devojčica upitala: „Tata, znači li to da ja od sad mogu da ne dolazim kod tebe ujutru i da ti ne govorim „dobro jutro“?

Onda je nastala tišina...