Vučić u Nemačkoj: Srbija i Svetska banka i stanovište Gerda Milera
Predsednik Vlade Srbije, Aleksandar Vučić otputovao je u danas u dvodnevnu posetu Nemačkoj u okviru koje će se prvog dana sastati sa predstavnicima Svetske banke, kao i sa nemačkim ministrom za ekonomsku saradnju i razvoj Gerdom Milerom. Sledi kratak pregled odnosa Srbije i Svetske banke, te ko je Gerd Miler i kakvo političko zaleđe ima.
Šta sve čini saradnju Srbije i Svetske banke (SB) i ko je Gerd Miler, nemački ministar za ekonomsku saradnju i razvoj?
SRBIJA I SVETSKA BANKA
Nastanak Svetske banke isplaniran je na konferenciji u Breton-Vudsu 1944, kada su Saveznici dogovarali izgled svetskih finansija za godine po završetku Drugog svetskog rata. Svrha postojanja Svetske banke jeste jačanje ekonomskog rasta u zemljama u razvoju, borba protiv siromaštva, ali i održavanje investicija u svetskim okvirima.
Delovanje SB bilo je zanemarljivo sve do 1968, kada se menja politika strogih uslova za dobijanje kredita koje je malo koja zemlja mogla da ispuni. Promenom davalačke politike otvoren je put projektima za ostvarenje velikih infrastrukturnih projekata (luka, puteva, elektrana, škola, bolnica...) koji je kao nuspojavu imao rast svetskog duga od 20% godišnje, najviše u zemljama Trećeg sveta.
Nova promena politike usledila je osamdesetih kada je većina kredita služila za vraćanje starih pozajmica Svetskoj banci što je, po UNICEF-u, dovelo do pada prosečnog zdravlja, te uhranjenosti dece u kreditiranim zemljama.
Kritikovana zbog tih rezultata, SB je promenila pristup, pa neispunjavanje određenih ciljeva znači crveno svetlo za zahtev za zajam. Ciljevi SB su: borba protiv gladi, smrtne stope odojčadi i porodilja, side, malarije i ostalih bolesti, rodna ravnopravnost, kao i borba za očuvanje prirodne sredine.
Srbija je u prvoj godini posle petooktobarskih promena, 2001. započela komunikaciju i saradnju sa SB kako bi što brže i uspešnije prebrodila prelazak sa privrede u kojoj preovladava država u ekonomiju sa dominantnim privatnim kapitalom. Nedostatak novca za osavremenjavanje privrede, investicije i razvoj otvorio je put sporazumima sa svetskim monetarnim ustanovama, među njima i Svetskom bankom.
Početni rast potrošnje, umnogome stimulisan trošenjem države, prekinut je 2008. godine. Svetska ekonomska kriza u sadruzi sa nekvalitetno sprovedenom privatizacijom i izbegavanjem strukturalnih reformi zbog čistog populizma dovela je do porasta siromaštva za 50% i nezaposlenosti koja obigrava oko 20%.
Svetska banka sa Srbijom sarađuje u 10 aktivnih projekata i dva koja su u procesu usaglašavanja kako bi se smanjili rashodi države, povećala inkluzija marginalnih grupa, ali i podigla zaposlenost i efikasnost privrede, te efikasnija i efektnija raspodela resursa u onim sektorima u kojima su najveći izdaci države.
Program saradnje za period od 2012. do 2015. Srbiji je stavio na raspolaganje 800 miliona dolara, kao i dodatnih 200 miliona za budžetsku podršku. Najvažniji projekti su: Poboljšanje uslova za poslovanje, podsticaj privatnom kapitalu i reforma državnog udela i uloge u bankarstvu, te jačanje mehanizama za preventivu kriznih situacija, Podrška izgradnji Koridora 10, Projekat jačanja finansijske i institucionalne snage Agencije za osiguranje depozita, pogotovo u svetlu kraha Agrobanke, Univerzal banke i drugih, radi osiguranja pologa građana, te Projekat modernizacije putne mreže Srbije.
GERD MILER
Miler je rođen 1955. u katoličkoj porodici iz Bavarske i otac je dvoje dece. Studirao je ekonomiju, a u karijeri je bio potpredsednik instituta za međunarodne odnose "Hans Zajdel", savetnik u ministarstvu ekonomije Bavarske i počasni profesor na Univerzitetu primenjenih nauka iz Drezdena.
Pripadnik je Hrišćanske socijalne unije (u Nemačkoj - CSU) i kao takav bio je član Evropskog parlamenta i Evropskog komiteta za poljoprivredu, kao i član Zajedničke skupštine ACP-EU (udružena skupština zemlja Evropske unije i članica ACP - zemalja iz Afrike, Kariba i tihookeanskog područja) od 1989. do 1994. Potom je bio član Komiteta za spoljnu politiku i Komiteta za odbranu, da bi 2005. postao državni sekretar u Ministarstvu za hranu, poljoprivredu i zaštitu potrošača. Između ostalog, u ministarstvu se bavio međunarodnim odnosima, razvojnim projektima, izvozom i pitanjima hrane na svetskom nivou.
Mesto ministra za ekonomsku saradnju i razvoj zadužio je 17. decembra 2013. godine. U unutrašnjoj politici, Miler prati socijaldemokratsku liniju koja zagovara ulaganje u obrazovanje (savezna vlada je 2013. u obrazovanje i istraživanja uložila rekordnih 13.7 milijardi evra), dečju negu (izdaci dosežu 6 milijardi evra godišnje), zdravstvenu zaštitu i osiguranje, kao i poresku politku koja treba "da spreči da bogati postanu bogatiji, a siromašni siromašniji".
Gerd Miler se u domenu fiskalne politike zalaže za suzdržavanje od pozajmica i stvaranje dugova, te sa ponosom ističe kako Bavarska ne podiže kredite kako bi vratila stara dugovanja i isplatila poverioce, kao i projekciju da će grad Kepmten, čiji je bio izabrani predstavnik, do 2020. biti slobodan od svih dugova.
Na polju spoljne politike, pre svega evropske, Milerova uverenja proističu iz pogleda na finansije. Stojeći iza zajedničke evropske valute i solidaran prema članicama EU koje su u ekonomskim problemima, Miler ipak veruje da "Nemačka ne može uvek da odgovara za pogrešne ekonomske politike Grčke, Italije, Španije i Portugala". Protivi se štampanju evroobveznica za saniranje dugova pomenutih zemalja, već smatra da Nemačka treba da podrži pogođene zemlje, ali ako ispoštuju određene uslove, pre svega da uvedu mere stroge štednje.
