PRVI REZULTATI: Erdogan posle 13 godina gubi apsolutnu većinu?
ANKARA - Vladajuća Partija pravde i razvoja (AKP) turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana osvojila je 42,4 odsto glasova na današnjim parlamentarnim izborima, sudeći po preliminarnim rezultatima, koji pokazuju da će ta stranka najverovatnije biti primorana da formira manjinsku vladu.
AKP je osvojila oko 49 odsto glasova na izborima 2011. godine. Ako se nastavi ovakav trend prilikom brojanja glasova, AKP će se prvi put suočiti sa situacijom da nema većinu da sama formira vladu od dolaska na vlast 2002. godine, navela je agencija AP.
Neimenovani istaknuti zvaničnik AKP izjavio je agenciji Rojters, posle prebrojanih 80 odsto glasova, da "očekuju manjinsku vladi i prevremene izbore".
Istovremeno, agencija AP navodi da preliminarni rezultati ukazuju da su glasači odbacili ideju vladajuće stranke za promenu ustava kojim bi ovlašćenja aktuelnog predsednika mogla biti proširena.
Vladajućoj stranci je potrebna dvotrećinska većina za promenu ustava. Američka agencija navodi da su izbori faktički referendum o tome hoće li Erdoganu biti dodeljena dodatna ovlašćenja, koja bi promenila značajno tursku demokratiju i produžila njegovo vladanje kao najuticajnijeg političara.
Više od 53,7 miliona građana imalo je pravo glasa na izborima za 550 članova turskog parlamenta iz 20 stranaka i među 165 nezavisnih kandidata.
Realnu mogućnost da pređu cenzus od 10 odsto imaju četiri stranke - vladajuća AKP, Narodna republikanska stranka levog centra, nacionalistička Partija nacionalnog pokreta i prokurdska Narodna demokratska stranka.
Agencije navode da su izbori održani uglavnom u mirnoj i bezbednoj atmosferi, a Tas s prenosi da je u provinciji Šanliurfa u tuči povređeno 15 osoba, i da je koškanja bilo i u gradu Gaziantep.
Izbori održani u senci nasilja
AFP podseća da su izbori održani u senci nasilja, pošto su dve osobe ubijene a nekoliko desetina povređeno u petak u napadu na mitingu prokurdske Narodne demokratske stranke u gradu Dijarbakiru na jugoistoku zemlje.
Agencije navode da se izbori održavaju u kritičnom trenutku u modernoj istoriji ove zemlje, s obzirom na neizvesnost koja lebdi iznad njenog puta ka EU, njene sposobnosti da kontroliše 1.300 kilometara dugu granicu sa Irakom i Sirijom, i budućnosti 1,8 miliona sirijskih izbeglica u Turskoj.
Pročitajte i:
