PRIČA O ČOVEKU I LEPTIRU: Ovaj leptir nikada nije poleteo!
Jednog dana, pojavio se maleni otvor na čauri. Čovek je sedeo i gledao kako se leptir nekoliko sati muči da bi izvukao svoje slabašno telo kroz taj maleni otvor.
Onda je leptir stao. Zato je čovek odlučio da pomogne leptiru: uzeo je makaze i razrezao čauru. Leptir je sa lakoćom izašao.
Čovek je nastavio da posmatra leptira, očekujući da će se svakog trenutka krila otvoriti, povećati i raširiti, kako bi podržala leptirovo telo i osnažila ga. Međutim ništa se nije dogodilo. Leptir je ceo svoj život proveo puzeći okolo sa slabašnim telom i nerazvijenim krilima. Nikada nije poleteo.
Čovek uprkos svojoj ljubaznosti i dobrim namerama, nije razumeo da su poteškoće kroz koje je leptir morao proći, izlazeći iz čaure, potrebne, kako bi krv iz tela leptira potekla u krila i kada se oslobodi čaure da bude spreman da poleti.
Ponekad su poteškoće upravo ono što nam treba u životu. Nikada ne bi postali onoliko snažni koliko možemo biti. Nikada ne bi mogli leteti.
- Tražio sam snagu... i život mi je dao poteškoće koje su me osnažile.
- Tražio sam mudrost... i život mi je dao probleme koje je trebalo rešiti.
- Tražio sam bogatstvo... i život mi je dao mozak i telo da mogu raditi.
- Tražio sam hrabrost... i život mi je dao prepreke koje je trebalo savladati.
- Tražio sam ljubav... i život mi je dao ljude kojima je trebalo pomoći.
- Tražio sam usluge... i život mi je dao prilike.
