PROBLEM KOJI NI PUTIN NE MOŽE DA REŠI: Ruski predsednik zabrinutiji nego ikada
Rusija nam deluje kao zemlja koja nezaustavljivo napreduje i jača na spoljnopolitičkom planu, međutim postoje problemi na koje ni sam vrh Ruske Federacije ne može da utiče.
Čuveni analitičar Sendi Džedeja je skoro otkrio kada sledi novi pad cena nafte. Kako kaže to nije posledica gledanja u staklenu kuglu, već ishod proučavanja kretanja raznih tržišnih obrazaca, iz kojih se može predvideti i smer u kojem će cene najverovatnije ići. Džedeja kaže da treba gledati jedno razdoblje: - Biće sezonski efekat pada cena, sa čak 80-postotnom verovatnošću, i on već traje od 2. jula i trajaće sve do 18. avgusta. Ta spoznaja može biti korisna tzv. kratkoročnim trgovcima koji žele da profitiraju od povoljnih trendova - objasnio je analitičar.
Na blagi rast ponude ukazuje i izveštaj ruskog ministarstva energetike, prema kome je u Rusiji proizvodnja u junu iznosila 10,84 miliona barela dnevno, dok je mesec dana pre bila 10,83 miliona. Cene nafte pale su na međunarodnim tržištima na najniži nivo u poslednja skoro četiri meseca nakon što su službeni podaci pokazali da su zalihe američke nafte porasle, prvi put u 10 meseci. Cena “brent” nafte, koja je međunarodni reper za cene ovog energenta, pala je 3,01 odsto, na 43,52 dolara a američke WTI nafte -2,54 odsto, na 41,83 dolara po barelu.
NAFTA, GAS, RUSIJA: Zašto je EU podržala Erdogana?
Vrtoglavi pad cene nafte započeo je zahlađivanjem odnosa između Rusije i Zapada, što su analitičari protumačili pre svega kao pokušaj udara na Rusiju i Venecuelu, čije ekonomije uglavnom zavise od izvoza energenata, a glavnu ulogu u određivanju cene nafte stručnjaci pripisuju Saudijskoj Arabiji i SAD. Međutim, ruska ekonomija uspešno odoleva svim potresima i udarima, ali su se ti udari kao bumerang vratili Americi. Amerikanci su priželjkivali bankrot Rusije, ali je zbog pada cena nafte već bankrotiralo na desetine američkih kompanija. Lošoj situaciji po američke kompanije doprinosi i kinesko ekonomsko usporavanje što znači da je i kineska potražnja za naftom sve manja.
Budžet Ruske Federacije za 2016. izrađen je na osnovu cene nafte od 50 dolara po barelu, i predviđa deficit od tri odsto BDP-a, što je granica koju je predsednik Vladimir Putin naložio da se ne sme preći. Cena nafte se formira na osnovu odnosa ponude i potražnje. Uprkos tvrdnjama da potražnja nafte pada, podaci Međunarodne agencije za energetiku pokazuju da ona, naprotiv, raste. Ali, obim ponude raste brže od potražnje, i tu je glavni problem.
ŠOK NE JENJAVA: Nafta ponovo hvata zalet
Poslednjih dana, međutim, cena nafte iznosi oko 41,14 dolara, koja je doživela pad sa 50 dolara s početka jula što bi dovelo do još većeg pada vrednosti rublje. Prema takvom scenariju, inflacija bi porasla za šest do osam procentnih poena.Moskva ne koristi haos na Bliskom istoku kako bi podigla cene nafte, pretpostavljajući tom problemu stabilnost. U trenutku kad je Rusija već patila u privrednom smislu zbog cena nafte i zapadnih sankcija, predsednik Vladimir Putin odlučio je da podrži sporazum koji bi doveo do spuštanja cena nafte.
Cene nafte su bitne za Rusiju, ali one svejedno nisu pokretački faktor u donošenju odluka ruskih lidera. Naravno, Rusija želi da oblikuje cene nafte, ali to radi kroz rutinske diplomatske procese. Postoji mnogo razloga za objašnjenje, ali jedan od glavnih koji Rusiju opredeljuju je kritičnost bezbednosnih interesa na Bliskom istoku, koja ih mnogo više zabrinjava od cena nafte. Štaviše, u svakom od navedenih slučajeva (Sirija, Rusija, Irak) predsednik Putin je vodio politiku čiji je zadatak bilo uspostavljanje stabilnosti. I zato bi ruski tajni planovi o podsticaju cena nafte mogli da budu predmet zanimljivog razgovora, ali na kraju ne bi odveli nikud.
KUPUJTE JEFTINIJE GORIVO: Evo kakve vas pogodnosti čekaju ako točite posle 00h
Uz Rusiju, niska cena nafte ugrozila je ekonomije Kanade, Meksika, Brazila, Nigerije, Alžira, Kazahstana, Belorusije, Venecuele, proizvodnju u Severnom moru i Meksičkom zalivu, kao i u Severnoj Dakoti, Oklahomi, Teksasu...
Naftna industrija u svetu izgubila je zbog niskih cena gotovo 600 milijardi dolara, ugašeno je više od 200.000 radnih mesta, otkazane su investicije u 46 velikih projekta vredne oko 200 milijardi dolara koje je trebalo da osiguraju poizvodnju od oko 20 milijardi barela nove nafte.
NIJE NI VODA, NI NAFTA: Ovaj prirodni resurs postaje NAJVREDNIJI na svetu
Strmoglavljenje cena nafte pravi tektonske poremećaje: Venecuela je pred bankrotom, Nigerija je takođe u velikom problemu, Rusija tone u recesiju, golfske zemlje čiji budžeti uglavnom zavise od nafte stenju pod teretom dugova, čak i u BiH se oseti manjak nafte na pojedinim pumpama... Naftne kompanije dnevno gube milione dolara, valute kao što su rublja, norveška kruna rapidno gube na vrednosti...
U proteklom vremenu mogli smo čitati o brojnim teorijama, a najčešće se navodilo da Zapad želi niskim cenama nafte "iznuriti" Rusiju i baciti je na kolena. Takođe, kao jedan od motiva za OPEC-ovu odluku o zadržavanju postojeće proizvodnje navođeno je da se jeftinijim cenama sprečava skupa proizvodnja u Severnoj Americi, posebno ona u ekpanziji iz škriljaca, a koja je profitabilna samo u slučaju visokih cena nafte.
PANIKA U KALIFORNIJI! Izlilo se 100.000 litara nafte iz naftovoda!