Pročitajte sastav jedne tinejdžerke o bombardovanju Jugoslavije! (FOTO)
“Danas, nakon šesnaest godina Srbija se oporavila od bombardovanja. Ali, ja nisam! Sećam se svojih drugova koji su poginuli, ne prođe dan da ih ne spomenem. Plačem svaki put kada sretnem Marka koji i danas ne govori zbog onoga šta je video i osetio na sopstvenoj koži!“
Čitateljka portala SrbijaDanas.com poslala je srednjoškolski sastav koji je pisala za vreme bombardovanja Jugoslavije inspirisan dešavanjima koji su zadesila celu zemlju. Pročitajte potresnu priču jedne tinejdžerke koja opisuje sve ono što se dogodilo njoj i njenim prijateljima.
"Veče kao i svako drugo. Beogradske ulice prepune su užurbanih građana. Neočekivano, čuje se zvuk aviona. Proleću nad Beogradom. Čuje se odjek. Prasak. Avioni su ispustili bombe na neku od mnogobrojnih građevina. Ljudi koji su bili u blizini našli su se u nevolji. Neki od njih su povređeni...
U jednom kraju, grupa mladića, dva brata i njihov drug, okupili su se na svom omiljenom mestu. Mislili su da će i ovo veče biti kao i svako drugo. Da će uz priču i možda po koju flašu alkohola provesti i ovu noć. Bila je to grupa od trojice momaka. Iznenadio ih je zvuk koji su čuli. Nisu se obazirali na zvuk već su nastavili da se zabavljaju. Ubrzo jsu tuda prošli dežurni policajci koji su ih obavestili šta se dešava. Brinuli su za svoje pa su se zaputili kući...
Dani koji su dolazili bili su pakao za narod. Svi su bili u strahu... Česte uzbune i restrikcije struje bile su ono što je sve najviše plašilo.
Aca, Marko i Nikola ipak nisu marili za to. Skupljali su se kao i prethodnih noći i na beogradskim ulicama provodili dane. Nisu marili za to da li će negde u blizini pasti bomba... Samo su hteli da zaborave na dešavanja oko njih... Jednog popodneva izašli su ranije. Našli su se kod nekih ruševina nastalih prethodne noći. Sedeli su na ostacima i razgledali. Gledali su kako Beograd obavija tama. U mislima su im odjekivali krici poginulih na koje do tada nisu obraćali pažnju. Videli su mnogo uništenih domova, ljude koji su ostali bez kuća... Posle tog dana više nisu odlazili na mesta kaoja su bila pogođena bombama, na mesta koja su uništena.
Jutro. Poslednji avion gubio je trag nad Beogradom. Njih trojica pili su cele noći i smejali se tom avionu. Jedan je doviknuo:
'Vidiš da nam ne možeš ništa!'
Marko, je otišao prekoputa da kupi nešto za doručak, dok su ga Nikola i Aca čekali na mestu gde su proveli celu noć. Začule su se sirene. Proleteo je još jedan avion i ispustio bombe na Beograd. Marko je bio u blizini. Poginuo je...
Nikoli, Markovom bratu, dugo je trebalo da se oporavi od gubitka brata. Prestao je da priča. Pisao je pesme i prestao da svira... Aleksandar se odao porocima. Prvo alkohol, a kasnije i droga. Jedne večeri uzeo je veću dozu, što je imalo kobne posledice po njega. Nije umro, preživeo je sa teškim posledicama nervnog sistema."
