PROFESOR: Dženkins održao predavanje učenicima

Prva sportska košarkaška gimnazija Koledž Beograd ugostila je prvotimca crveno-belih Čarlsa Dženkinsa. Zvezdin Amerkanac nije bio samo gost već je učenicima Prve sportske košarkaške gimnazije, među kojima je bilo juniora i kadeta Crvene zvezde Telekom, održao zanimljivo predavanje o važnosti obrazovanja, svojim iskustvima sa studiranja u Americi, a strpljivo je odgovarao i na brojna pitanja. Čarls se pokazao kao sjajan učitelj, njegova priča bila je više nego zanimljiva, a u učionici je vladala potpuna tišina pošto je sjajni bek sa lakoćom držao pažnju brojnim učenicima. Čarls je pre predavanja obišao čitav kompleks i malo je reći da je bio oduševljen onim što je video.

- Sve ovo jako podseća na ono što sam imao na mom Univrezitetu. Sve je blizu, praktično na jednom mestu. I dvorana i učionice i smeštaj. Samo, moram da priznam da su sobe za smeštaj veće nego one koje sam ja imao – uz osmeh je prokomentarisao Dženkins.

Čarls je u učionicu ušao u velikom stilu, sa dnevnikom u jednoj i markerom u drugoj ruci. Pozdravio je prisutne učenike i na tabli napisao „JA SAM ČARLS DŽENKINS“. Posle uobičajenog pitanja na početku svakog časa „Ima li odsutnih“, Čarls je krenuo da se priseća dana kada je studirao:

- Po završetku srednje škole, četiri Univerziteta su pokazala interesovanje za mene. Ja sam izabrao Univerzitet Hofstra iz prostog razloga jer je bio najbliži mojoj kući gde sam živeo. Do Univerziteta mi je bilo potrebno svega dvadesetak minuta. Mnogi su želeli da odu da studiraju što dalje od kuće, ali pošto je moja majka u to vreme bolovala od raka, a moj otac radio dva posla istovremeno, želeo sam da budem blizu doma i da se mojoj porodici nađem na usluzi.

Dženkins je studirao komunikaciju naglasivši da je disciplinovanost bilo nešto na šta se najteže privikavao i što mu je najteže padalo.

- Raspored obaveza je bio prilično zgusnut i morao sam striktno da poštujem tu rutinu, da budem vrlo disciplinovan kako bih sve postigao. Trudio sam se da učim sa drugovima sa nastave i da izbegavam učenje sa saigračima iz tima. Jer, to je prosto bilo nemoguće. To je više bila zabava nego učenje. Pravile su se razne šale, dobacivanja su bila konstantna, a kompjuter je bio otvoren da bi se gledali najatraktivniji potezi sa utakmica i ništa više. Sa učenjem nisam imao problem jer sam oduvek bio odličan đak, a za to je bio najzaslužniji moj otac – rekao je Dženkins i potom dodao:

- Da bih mogao da igram košarku u srednjoj školi morao sam da imam 75 odsto uspešnosti na testovima. Moj otac je za mene tu granicu podigao na 90 procenata. To je bio uslov da mogu da se bavim košarkom i da igram video igrice, a to je ono što sam kao klinac najviše voleo da radim. Kao što vidite to radim i danas i zato vam je jasno koliki sam motiv imao za učenje.

Košarkaš crveno-belih je posebno istakao važnost obrazovanja sportista:

- Preneću Vam nešto što je meni moj otac uvek govorio. Jedna povreda je možda dovoljna da više ne budeš u situaciji da radiš neke stvari koje si pre povrede mogao i to može u potpunosti da ugrozi tvoju karijeru. Moj otac je u pravu i ja sam ga ozbiljno shvatio. Zato i vas molim da to prihvatite kao činjenicu i posvetite se učenju. Takođe, sportska karijera neće večno trajati i zato bi trebalo na vreme da se razmišlja šta ćete raditi kada više ne budete mogli da igrate košarku.

Dženkins je pričao i o svojim iskustvima iz NBA lige. U prvoj sezoni najjaču košarkašku ligu na svetu je zadesio lok-aut, pa se Čarls prisetio da igračima četiri meseca nisu isplaćivane ugovorne obaveze. Takođe, posebno je naglasio da biti ruki u najjačoj ligi na svetu nije ni malo lako.

- To zaista nije dobra stvar. Vrlo je teško. Daću vam jedan primer zašto je tako – kratko je zastao Čarls i uz prepoznatljiv osmeh nastavio priču:

- Posle jedne utakmice u nekoj crnoj velikoj kesi doneli su nam ogromne perike. Nas novajlije su naterali da stavimo te perike na glave, pustili su muziku i naterali nas da pred publikom pevamo pesme Majkla Džeksona. Takođe, sećam se da smo u nekom restoranu morali da se popnemo na stolicu i da pred 50 ljudi igramo uz muziku. Svi su se urnebesno zabavljali, ali verujte mi da nama nije bilo do smeha. Ali, tako je kada si ruki.

Čarls je potom pričao i o idolima:

- Nisam imao nekog košarkaškog uzora, ako na to mislite. Ali, mogu da vam kažem pored kakvih ljudi volim da budem, kakvim ljudima se divim i sa kakvim momcima volim da se družim. Najbolji primer za to je možda Nikola Rebić – iznenadio je sve prisutne Dženkins ovom izjavom a onda sve pojasnio:

- To je mlad momak koji malo igra, retko dobija šansu, a kao jedan od najmlađih nosi torbe i vodi računa o dresovima... On se nikada i ni na šta ne žali. Nikada ne kasni na trening i uvek daje 110 odsto svojih mogućnosti. Maksimalno je posvećen i vrlo pozitivan. Volim da budem pored takvih ljudi. Prošle sezone je praktično presedeo pedesetak utakmica, ali kada je dobio šansu u prvom kolu Superlige ubacio je 15 poena. Mislim da niste svesni koliko je to teško, a on je to uspeo. E, zbog svega toga ga mnogo cenim i volim da budem u njegovom društvu.

Kako je započeo predavanje, Dženkins je poželeo da ga na isti način i završi. Porukom na tabli. Uzeo je marker i na srpskom napisao –NAPRED ZVEZDA.