PUT KA EU: Da li Srbija mora i u NATO?
Zaključak učesnika na Drugoj beogradskoj nedelji NATO-a je da bi članstvo Srbije u NATO-u doprinelo unapređenju regionalnih odnosa, većem stepenu demokratije kao i povećanju stranih investicija.
Vojni analitičar Miroslav Lazanski ove poruke vidi kao pritisak na Srbiju kroz netačne i neosnovane tvrdnje.
Prema rečima političke savetnice u ambasadi SAD Šeri Danijels, prioritet Srbije je implementacija Individualnog akcionog plana partnerstva (IPAP), čime će se odnosi naše zemlje sa NATO-om podići na viši nivo.
Savetnica u ambasadi navela je da zvanično opredeljenje Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji i njen put ka evropskim integracijama imaju veoma veliki značaj kada je reč o reformi sektora bezbednosti, ali i razvoju vojne interoperabilnosti između Srbije i njenih partnera u EU.
"Kako Srbija bude napredovala na putu ka EU, biće veoma važno zaokružiti proces reforme sektora bezbednosti i da uspostavi održive i transparentne institucije", poručila je Danijelsova, dodavši da je na polju reforma sektora bezbednosti Srbija mnogo napredovala proteklih deset godina.
Konstatujući da je Srbija jedina zemlja u regionu koja ne želi da postane članica NATO-a, te da je samo 18 odsto građana za ovo članstvo, izvršni direktor Atlantskog saveta Srbije Milovan Milošević smatra da se članstvom dobija mnogo više od vojne saradnje.
"NATO nije samo vojna sila, to je skup vrednosti za koje se te zemlje zalžu, poput demokratije ili zaštite ljudskih prava. Takođe, države članice NATO-a dobiajju više direktnih inostranih investicija. U Litvaniji su direktne strane investicije porasle za 167 odsto u prvoj godini kada je postala članica NATO, dok su u Bugarskoj one porasle za 97 odsto", rekao je Milošević.
I direktorka Centra za evroatlanske studije Jelena Milić saglasila se sa prethodnicima kada je reč o konstataciji da članstvo Srbije u NATO-u doprinosi jačanju demokratskih tekovina u zemlji i vladavini prava, naglasivši da centar nije organizacija koja se bavi vojnim pitanjima.
Ipak, njihove stavove pobija vojni analitičar Miroslav Lazanski, koji je ove poruke ocenio kao neosnovane i "izbačene iz rukava".
"Investicije ulaze ukoliko je sređeno zakonodavstvo, a ne zbog NATO-a, pa su ove njihove tvrdnje neosnovane. Pogledajte Bugarsku i Rumuniju, oni su u NATO-u, a standard im nije bolji od našeg", kaže Lazanski za "Naše novine" i dodaje da ni Austrija ni Finska nisu članice pa ih to ne sprečava da budu demokratski uređene i bogate zemlje.
Prema rečima dugogodišnjeg novinara, IPAP je sasvim dovooljan za Srbiju, a jedini način da se preokrene politika države jeste da se na referendumu građani opredele za NATO.
