Putin uoči posete Ankari: Turski poljoprivrednici popuniće upražnjeno rusko tržište
ANKARA - Uoči državne posete Turskoj, koja počinje 1. decembra, predsednik Putin je dao intervju turskoj informativnoj agenciji „Anadolija“. Istakavši važnost odnosa između dve države, ruski predsednik je naglasio da je njihov karakter stabilan i da oni ne zavise od tekuće konjunkture.
• Koje ćete konkretne zadatke u političkoj, ekonomskoj i kulturnoj oblasti u rusko-turskim odnosima istaći u toku sednice Saveta za saradnju na najvišem nivou?
Planirano je da s predsednikom Turske Republike Redžepom Erdoganom razmotrimo glavna pitanja rusko-turske saradnje, uključujući realizaciju zajedničkih strateških projekata u sferi energetike, donećemo zaključke o našoj saradnji za proteklu godinu, odredićemo zadatke u perspektivi, i naravno, razmenićemo mišljenja o ključnim međunarodnim i regionalnim problemima.
Turska je bila i ostaje značajan spoljnotrgovinski partner Rusije. Robna razmena između naših zemalja je 2013. godine iznosila 32,7 milijardi američkih dolara. Ukupan obim akumuliranih ruskih direktnih investicija u Turskoj iznosi preko 1,7 milijarde američkih dolara, a turskih u Rusiji se bliži milijardi, i u našim zajedničkim interesima je da učvrstimo ovu pozitivnu tendenciju.
U toku poslednjih decenija Turska je jedna od zemalja koju ruski turisti najčešće posećuju. Tome u mnogome doprinosi bezvizni režim za kraća putovanja. U Turskoj je 2013. godine boravilo ukupno 4,3 miliona ruskih građana, a u januaru-septembru ove godine – već 4,1 miliona. Računamo da će održavanje unakrsne Godine turizma u našim zemljama omogućiti da se bitno poveća nivo ovih turističkih putovanja. Mi se, sa svoje strane, uvek radujemo turskim gostima.
Ovakve intenzivne i višestruke veze su zalog za to da rusko-turski odnosi imaju stabilan karakter, da ne zavise od tekuće konjunkture, da se u njima sačuva naslednost. Razume se, naši stavovi po nekim pitanjima se ne podudaraju uvek, čak se i razilaze. To je prirodno za države koje vode samostalnu spoljnu politiku. Ujedno, što je glavno, shvatamo značaj partnerstva među našim zemljama i narodima, zajedničku težnju da nastavimo dijalog na obostranu korist, što se u Rusiji visoko ceni.
• Turska se priprema za zimski period u oblasti potrošnje prirodnog gasa. Kakvi su Vaši planovi u vezi s povećanjem količina gasa koji se isporučuje Turskoj i za ponovno razmatranje njegovih cena?
U toku poslednjih decenija energetika igra ulogu lokomotive u našoj trgovinsko-ekonomskoj saradnji. Turska je drugi po količini (posle Nemačke) kupac ruskog prirodnog gasa koji se usmerava „Zapadnim koridorom“ – tranzitom preko teritorije Ukrajine, Moldavije, Rumunije i Bugarske, kao i kroz cevovod „Plavi tok“. Rusija je prošle godine isporučila Turskoj 26,6 milijardi kubnih metara, a na osnovu dosadašnjih rezultata vidi se da će ova godina verovatno nadmašiti prethodni pokazatelj.
Sasvim nam je jasno koliko su ruski energetski resursi važni za razvoj ekonomije i socijalne sfere Turske. Zato uvek pozitivno reagujemo na obraćanje u vezi s pitanjima koja se tiču izvoza gasa. U oktobru je postignut principijelni dogovor za povećanje sa 16 na 19 milijardi kubnih metara godišnje isporuka koje idu gasovodom „Plavi potok“ i za obavljanje radova koji su za to vezani.
U oblasti diverzifikacije ekonomskog partnerstva s Turskom nameravamo da zajedno odredimo strateške pravce u radu, uključujući oblasti visokih tehnologija, među kojima je i nuklearna energetika.
• Kakve mogućnosti Rusija vidi za stimulisanje rasta trgovinske razmene dveju zemalja?
Veoma cenimo samostalnost odluka Turske, uključujući odluke koje su vezane za pitanja saradnje s Rusijom u spoljnoj trgovini. Turski partneri nisu žrtvovali svoje interese zarad tuđih političkih ambicija.
Stav vaše vlade otvara nove horizonte za povećanje bilateralne robne razmene, pre svega za to da turski poljoprivrednici popune niše koje su se oslobodile na velikom ruskom tržištu namirnica. Pozitivno se odnosimo prema njihovim namerama da povećaju izvoz u Rusiju proizvoda od mesa, mleka i ribe, povrća i voća.
Istaći ću da su jednostrane ograničavajuće mere koje su SAD, EU, Japan, Australija i niz drugih država uvele prema našoj zemlji, neligitimne. Ovakav pritisak ne pričinjava samo direktnu ekonomsku štetu, već predstavlja pretnju i po međunarodnu stabilnost.
Pokušaji da se s Rusijom razgovara na jeziku ultimatuma i sankcija su apsolutno neprihvatljivi i nemaju perspektivu. Pritom je naš odgovor uvek bio i biće izbalansiran i uzimaće u obzir prava i obaveze Rusije po međunarodnim ugovorima, uključujući i one u okviru STO.
• Kako ocenjujete trenutno stanje stvari u Siriji? Ima li Rusija predloge za ubrzavanje procesa regulisanja situacije u ovoj zemlji?
Situacija u Siriji i dalje izaziva ozbiljnu zabrinutost. I mi dobro shvatamo kako je teško breme koje pada na Tursku u uslovima kad se kod vaših suseda vode krvavi sukobi. Pritom je glavna opasnost od daljeg zaoštravanja situacije i u ovoj zemlji, i u drugim zemljama u blizini, vezana za delatnost takozvane Islamske države i drugih radikalnih grupacija, na koje su svojevremeno aktivno računale neke zapadne zemlje.
Borbu protiv terorista i ekstremista u regionu Bliskog istoka i Severne Afrike koji su zahvaćeni potresima, uključujući, razume se, i Siriju, smatramo jednim od prioritetnih zadataka međunarodne zajednice. Uvereni smo da napori za savladavanje ove opasnosti treba da se grade na osnovu odluka Saveta bezbednosti UN uz strogo poštovanje normi međunarodnog prava, pre svega principa državnog suvereniteta i nemešanja u unutrašnje poslove država, i što je važno, transparentno, bez „skrivenog“ dnevnog reda.
Sa svoje strane, mi ćemo i dalje pružati podršku vladama Sirije, Iraka i drugih država u regionu u suprostavljanju ekstremistima. Od samog početka sirijske krize Rusija dosledno ulaže napore za to da je regulišu sami Sirijci mirnim i političkim putem, na osnovu Ženevskog kominikea od 30. juna 2012. godine, odnosno putem unutrašnjeg dijaloga, bez uslovljavanja i spoljašnjeg diktata.
Nastavićemo da činimo sve što je potrebno kako bismo pomogli sirijskom narodu da što pre prevlada tragične događaje i da stekne mir i slogu. U tom pravcu su usmereni naši kontakti s predstavnicima vlade Sirije, različitim grupama opozicije, međunarodnim i regionalnim partnerima, uključujući, razume se, i turske kolege.
Pročitajte i:
♦ Putin: Turci nisu žrtvovali svoje interese radi nekog spolja
♦ Ovako je izgledalo testiranje nove ruske interkontinentalne rakete (VIDEO)
♦ Erdogan: Zapad nam želi smrt!