RADUJTE SE: Umrla je od raka, a posle smrti je na Fejsu objavila pismo ćerkici i mužu! (FOTO)

Verovatno nikada niste čuli za Heder Mekmanami iz SAD-a. Imala je 36 godina kada je umrla od raka dojke protiv koga se godinama borila. Iza sebe je ostavila ćerkicu Brianu, a poslednja želja joj je bila da se njeno pismo ćerki objavi na Fejsbuku nakon njene smrti. Pre nego što je napustila ovaj svet, ona je na svom profilu inspirisala ljude u borbi protiv kancera. Zbog njene želje, u naslovu smo napisali da se radujete. Zbog njene želje smo napisali da je ona objavila svoje pismo na Fejsbuku jer to za nju nije kraj - otkrićete već uskoro detalje.

Njene reči u pismu ćerkici i mužu od 15. decembra su duboko ganule ljude širom sveta, a post je lajkovalo više od 60.000 ljudi, dok ga je podelilo gotovo 17.000.

"Pozdrav svima, ovaj post objavljujem u ime ljubavi mog života. To su njene reči. Želim vam mnogo ljubavi", napisao je njen muž Džef na početku, a zatim ispisao Hederinu poruku.

- Imam dobre i loše vesti. Loša vest je, po svemu sudeći, da sam mrtva. Dobra je da vi koji čitate niste (osim ako ne postoji internet na onom svetu). Da, ovo je sr*nje! I to neopisivo. Ipak mi je drago da sam provela život pun ljubavi, uživanja i okružena neverovatnim prijateljima. Srećna sam da mogu da kažem kako ne žalim ni za čim i da sam živela život punim plućima. Volim vas sve i hvala vam za ovaj predivan život.

Iako religija unosi komfor u život (i srećna sam zbog toga), molim vas da poštujete to što mi nismo religiozni. Molim vas, molim, molim i molim da ne kažete Briani da je njena majka sada u raju. To bi za nju značilo da sam odlučila da odem negde drugde i da sam je napustila. Zapravo, ja sam uradila sve što je bilo u mojoj moći da budem ovde sa njom i ne postoji ni jedno mesto na kojem bih želela više da budem nego sa njom i Džefom. Molim vas, nemojte je zbunjivati da ne bi ni na sekund mogla da pomisli kako to nije istina. Ja nisam u raju! Ja sam ovde, ali više ne u usranom telu koje se okrenulo protiv mene.

Moja energija, ljubav, smeh, sve te neverovatne uspomene, sve je ovde sa vama. Molim vas, nemojte misliti na mene sa sažaljenjem i tugom. Smejte se, znajući da smo zajedno uživali. Mrzim da ljude činim tužnim. Najviše od svega volim da ih nasmejem, zato vas molim da umesto priča o tragičnom kraju mog života pričate o dobrim uspomenama na naše zajedničke trenutke. Molim vas, pričajte Briani te priče tako da zna koliko je volim i koliko sam ponosna na nju. Jer, ništa na svetu nisam volela više nego to što sam bila njena mama. Ništa! Svaki tren proveden sa njom je bila čista sreća koju nisam mogla ni da zamislim dok se nije rodila.

I nemojte da joj kažete da sam izgubila bitku protiv raka. Jer, rak može uzeti skoro sve od mene, ali nikako moju ljubav, nade, radosti... To nije bila borba, to je bio samo život koji je često nasumično brutalan i nepravedan. I to je jednostavno tako. Dođavola, ja nisam izgubila! Način na koji sam živela sa rakom godinama smatram poprilično velikom pobedom. Imajte to na umu! (pogledajte na OVOM linku još jednu veliku pobedu kako su drugari, jedan slep, a drugi bez obe ruke, spasili selo od poplava).

Najvažnije je da sam imala sreću da provedem više od decenije sa mojom ljubavi i najboljim prijateljem Džefom. Prava ljubav i srodne duše postoje! On je najbolji muž u svemiru! Tokom svih mojih sr*nja sa rakom on se nikada nije pokolebao i nikada nije želeo da pobegne što bi mnogi ljudi učinili. Čak i u najgorim momentima smo nalazili načine da se zajedno smejemo. Volim ga više i od samog života i znam da će ta ljubav trajati zauvek. Volim te Džef i srećna sam što smo dobili Brianu kao plod naše ljubavi. Slama mi srce da kažem zbogom. Ako je tebi sve to upola tužno kao i za mene, to mi iznova slama srce i nadam se da ćeš jednog trenutka moći da misliš o meni i da se smeješ. Guglaj i pronađite naučne dokaze da ću ja uvek biti sa vama na neki način. Znam da ako se zaustaviš i dobro zagledaš da ćeš me videti tamo. Ti si moj svet i volela sam svaki tren koji smo zajedno proživeli.

Prijatelji, volim vas sve i svima vam zahvaljujem. Hvala i divnim lekarima i medicinskim sestrama koji su se na neverovatan način brinuli o meni. Svima od sveg srca želim dug i zdrav život.

Ako idete na moju sahranu, zasvirajte pesmu "Pivo na mom kovčegu" i zaplešite za mene. Proslavite lepotu življenja na nekoj ludoj zabavi jer znate da to želim i verujem da ću na neki uvrnuti način i ja biti tamo (znate koliko mrzim da izostajem sa zabava). Planiram da vas sve uhodim tako da ovo nikako nije zbogom, jer ćemo se još gledati.

I nikada ne zaboravite: SVAKI DAN JE BITAN! - napisala je Heder u oproštajnom pismu. Pardon, to nije oproštajno...

Pročitajte na OVOM linku još jednu čudesnu i nažalost tragičnu priču o tome kako je sedmogodišnji sin umro da bi spasio majku.