RUSKI DETLIĆ: Triler zavere o najvećoj nuklearnoj katastrofi
Film “Ruski detlić” pobednik Sandensa u kategoriji najboljeg dugometražnog dokumentarnog filma, biće prikazan i na Beldocsu, u međunarodnom takmičarskom programu.
Film se pojavljuje u trenutku kada se u svetu obeležava trideset godina od najveće nuklearne katastrofe koja je pogodila Evropu i svet – eksplozije centrale u Černobilju (Ukrajina, tadašni SSSR), koja se dogodila 26. aprila 1986. godine.
Prema zvaničnim izveštajima, do nesreće je došlo usled greške u vertikalnim šipkama koje kontrolišu rad reaktora, kao i zbog osoblja koje je neadekvatno obučeno za rad na novodizajniranom reaktoru. Međutim, brojne teorije dokazuju drugačije. Film Čada Grasije “Ruski detlić” bavi se upravo jednom od mogućih drugih verzija šta se zapravo dogodilo u Černobilju i zbog čega.
Tako, on u svom višenagrađivanom filmu, prati Fedora Aleksandroviča, radioaktivnog čoveka. On je imao četiri godine 1986, kada je bio izložen otrovnim posledicama černobiljske nuklearne eksplozije. Samim tim, bio je nateran da napusti dom.
Slučajno ispričana priča
Međutim, Garsija kaže da je do priče došao sasvim slučajno:
“U leto 2013. radio sam na pozorišnom komadu u Kijevu, kada mi je Fedor Aleksandrovič, moj scenograf, došapnuo priču o Ruskom detliću, hladnoratovskom signalu, za koji mnogi Amerikanci veruju da je bio sredstvo Rusa za kontrolu ljudskog uma. Za Fedora, sama antena predstavlja vrlo ličnu misteriju, i za njega je izazov bio da joj se suoči, uprkos činjenici da je bila postavljena izvan granica vojne baze, usred radioaktivne černobiljske zone. Iako nikada nisam radio na filmu, složio sam se da napravimo desetominutni dokumentarac o tom čuvenom oružju Hladnog rata”, kaže Čad Grasija.
Ipak, tema filma odvela ih je daleko, u samo srce katastrofe. Iz tog razloga, film “Ruski detlić” nije samo svedočanstvo o jednom vremenu, već i o jednoj neispričanoj stranici jednog od najčuvenijih ratova 20. veka.
Sada ima 34 godine, živi kao umetnik u Ukrajini, s radioaktivnim stroncijumom u kostima i jedinstvenom opsesijom tom katastrofom koja je promenila svet – zašto se ustvari desila?
Da li postoji nešto više oko cele te priče, nešto što Sovjetska vlada nije dozvoljavala da dospe u javnost? I, najvažnije, kako je to povezano sa ogromnom, misterioznom piramidom od čelika koja trune dve milje udaljena od mesta katastrofe: nezgrapno oružje hladnog rata, poznatije kao Duga i pod nadimkom „Ruski detlić”, sa čudnim, neprestanim kliktanjem radio frekvencija koje emituje?
Uspeh na velikom broju festivala
Čad Grasija napravio je tako dokumentarni triler zavere, u kome se Aleksandrovič vraća u gradove duhova u radioaktivnoj zoni, ne bi li pokušao da nađe odgovore i ne bi li uspeo da odluči da li da rizikuje sopstveni život tako što će ih objaviti, usred rastuće opasnosti Ukrajinske revolucije.
Film je dosad prikazan na više desetina festivala gde je osvojio kao publiku tako i kritiku. Čad Grasija se nametnuo kao jedan od najintrigantnijih dokumentarista sadašnjice, koji je uspeo poznatoj priči da udahne novu dimenziju.
Poseban ekskluzivitet ovogodišnjeg Beldocsa činiće i dolazak samog reditelja Čada Grasije kao i protagoniste filma Fedora Aleksandroviča, radioaktivnog čoveka, koji će sa beogradskom publikom razgovarati o filmu “Ruski detlić” odmah nakon projekcije u Domu omladine.
Projekcijie filma su u nedelju 15. maja u 20 sati u Domu omladine Beograda i u ponedeljak 16. maja u bioskopu Fontana.
