Ruski odgovor na zajedničku izjavu šefova država G-7

U komentaru Ministarstva inostranih poslova Rusije izražava se nedoumica u vezi sa sadržajem i tonom zajedničke izjave šefova država ili vlada zemalja Grupe sedam industrijski najrazvijenih zemalja (Nemačke, Kanade, SAD, Francuske, Italije, Japana i Velike Britanije), kao i predsedavajućih Evropskog saveta i Evropske komisije od 26. aprila.

Rusija navodi da vlasti u Kijevu do sada "nisu preduzeli ništa" da bi bila započeta ustavna reforma uz učešće svih regiona Ukrajine, što bi "doprinelo izlasku te zemlje iz veoma oštre političke krize", a posle tog procesa bio bi usvojen ustav prihvatljiv za sve regione, na osnovu kog bi bilo moguće "održati predsedničke i parlamentarne izbore i sprovoditi decentralizaciju vlasti".

Zapadni partneri, kako se ističe, prećutkuju "grubo kršenje elementarnih prava građana", kao što je sloboda izražavanja i sloboda medija.

"U Ukrajini su isključeni praktično svi ruski TV kanali, redovno se privode i proteruju novinari", navodi se u saopštenju ruskog ministarstva.

Ukazuje se da su tek posle upornih poziva Moskve OEBS-u, njegovi predstavnici mogli da posete lidera narodnog pokreta protesta u Donjeckoj oblasti, Pavela Gubarjova, a u "izjavi G-7 nema ni reči o sudbini mnogih drugih političkih zatvorenika koje drži kijevski režim".

Navodeći da je "jezik ultimatum za Rusiju neprihvatljiv", Moskva je izrazila spremnost da "i dalje pomaže deeskalaciji konflikta u Ukrajini" i istakla da je potrebno "prekinuti svako nasilje, odbačen svaki ekstremizam, razoružane nelegalne oružane formacije, a pre svega esktremisti Desnog sektora", prenela je agencija RIA Novosti.

Agencija podseća da su zemlje G-7 u subotu optužile Rusiju za nepoštovanje Ženevskog sporazuma od 17. aprila i zapretili novim sankcijama.