Šampanj - bojno polje u Prvom svetskom ratu
Regija Šampanj, koja danas proizvodi više od 350 miliona boca penušavog vina godišnje, uspela je da se izvuče iz Velikog rata, ali se promenila zauvek. Ne samo da je zapadni front ukrstio vinograde u regionu, rat je takođe indirektno promenio šampanjac ka suvom stilu koji je danas nadmoćan.
Rusija je bila ključno tržište za šampanjac u prvoj deceniji 20. veka, a njena aristokratija obožavala je vina slatkog ukusa. To se promenilo od 1918. godine, nakon Prvog svetskog rata i boljševičke revolucije.
Samo nekoliko nedelja nakon izbijanja sukoba 1914. godine, nemačka vojska ušla je u glavni grad regije, Rems, dom poznatih kuća kao što su "Vev Kliko", "Krug" i" Taittinger". Grad je preživeo više od tri godine granatiranja. Mnoge zgrade korišćene za pravljenje vina uništene su. Ali proizvodnja šampanjca je nastavljena.
Mnogi “vintages” šampanjci su napravljeni od ubranog grožđa, koje su uprkos kiši bombi ubrale žene, starci i deca, koje je zatim prebačeno u podrumima koji su se koristili za skladištenje municije i vojnika. Kako je saopštio Savez Kuće Šampanja, koja postoji i danas, kvalitet nije ugrožen i da su 1914 , 1915. i 1917. bila veoma dobra godišta.
Vinogradi su u ratu postali bojišta. Opisujući bitku kod Šampanja u svojoj knjizi, " Vive la France”, američki ratni dopisnik Edvard Aleksandar Pauel je napisao : "Ja ću biti optužen za maštu i preterivanja, a istina je da niko nije mogao zamisliti, a kamoli preterivati, o užasima koje sam video na onim lepim ravnicama".
Godinu dana pre kraja rata, rusko tržište propalo je zbog Boljševičke revolucije i vinari su morali da nađu nova tržišta. Okrenuli su se Britaniji, gde je istančani britanski ukus favorizovao “Brut stil” vina . To je na kraju dovelo do modernog stila šampanjca koja je dominantna danas.
Pošto je izgubio jedno tržište zbog revolucije i sa zabranom na američkom terenu, Šampanj je izašao iz Prvog svetskog rata u jadnom stanju. Ali godinu dana posle rata regionu uspostavljena je “Lestnica des crus”, klasifikacija vinograda koja je, prema Majklu Edvardsu, autoru "Najboljih vina iz Šampanja" postavila temelje za uspeh modernog Šampanja.
Danas, ova oblast je bez premca. Njeni vinogradi pokrivaju 30.000 hektara, ili više od 74.000 hektara, u severoistočnoj Francuskoj, a u zakonu Evropske unije stoji da samo vina napravljena na ovoj teritoriji mogu da se nazivaju šampanjacem. To je zaostavština Prvog svetskog rata.
