Saudijska Arabija upala u Jemen: A, šta bi bilo da je Rusija Janukoviča branila oružjem?

Sukob jemenske šiitske pobunjeničke grupe Huti sa centralnim vlastima u Jemenu, koji se rasplamsao sa izbijanjem Arapskog proleća, ušao je u novu fazu vojnom intervencijom Saudijske Arabije. Kako su pobunjenici na korak od zaposedanja svih bitnih teritorija u državi Saudijci su odlučili da spreče obaranja prijateljske sunitske vlasti koju predstavlja sada već odbegli predsednik Abd Rabuh Mansur Hadi. 

KADA LAĐA TONE: Jemenski predsednik pobegao brodom iz zemlje, niko ne zna gde je

Prošlogodišnje zaposedanje prestonice Sane, ispratilo je zauzimanje predsedničke palate, glavnog aerodroma i bekstvo predsednika Hadija, pa je najsiromašnija arapska zemlja bila na korak od raspada koji olako može da postane verna imitacija Libije ili Sirije u rejonima gde je Asadova vlast trenutno nepostojeća.

Jemen je godinama na oku triju država: SAD, Saudijske Arabije i Irana i upravo njihovi favoriti u zemlji oslikavaju unutrašnje podele. Iran podupire šiitsko stanovništvo, među koje spadaju i Huti, pokušavajući da "sa leđa" zađe vahabitsko-sunitskoj Saudijskoj Arabiji i njenom globalnom savetniku - Americi.

Ne mogavši da dopusti da Huti prevladaju i preuzmu ključne delove Jemena, iz Rijada su poslali vojne avione da napadnu pobunjeno pleme. Iako je predsednik Hadi pozvao Ujedinjene nacije da donesu rezoluciju koja bi legitimizovala strano vojno učešće "u odbrani suverene države Jemen i njenih izabranih vlasti", svetska skupština taj dokument nije izglasala, što ipak nije sprečilo Saudijce da avionima brane svoj interese, prikrivajući ga kao "akciju za dobrobit Jemena".

U POMOĆ HADIJU: Vojska Saudijske Arabije napala Jemen

Interesantno je saznanje da nije bilo neke snažne reakcije stranih zemalja, niti pojedinačno, niti grupno. Dakle, saudijski napad bio je opravdan u slučaju kada je meta šiitski narod Hutu, dok je, može se primetiti, slična akcija protiv Al-Kaide, koja je dugo prisutna u Jemenu, izostala, i na nju nije pozivano.

Međunarodno pravo važi samo za najjače i njihove saveznike

Mehanizmi međunarodne prinude na ratoborne i nepodobne činioce poslednjih decenija isključivo su upotrebljavani na režimima i pokretima koji su otvoreno protiv Sjedinjenih Američkih Država i njenih ključnih saveznika ili su indirektna smetnja interesima pomenutih entiteta.

Krah Sovjetskog saveza dao je SAD i saradnicima neosporivo pravo da budu u pravu, sa legitimacijom Ujedinjenih nacija ili bez. Akcije u Somaliji, Iraku, SFR i SR Jugoslaviji, ponovo Iraku, te Avganistanu, Libiji i Siriji isključivo su vođene protiv elemenata gluvih za htenja SAD.

"Vazdušni napadi na Jemen samo su dokaz da je međunarodno pravo mrtvo slovo na papiru. Danas se pitaju najjači, a pravo, o njemu nema ni govora.

Zar treba podsetiti na američko bombardovanje Libije ili na egipatske upade u tu zemlju? Šta tek reći na intervenciju u Siriji? Da li je iko pitao te zemlje da li žele strano mešanja", kaže vojno-politički analitičar Miroslav Lazanski za SrbijuDanas.com.

Bžežinski plaši Poljsku i baltičke zemlje: Ako vas Rusi napadnu, Grčka će da blokira NATO

Slično je i kada su u pitanju američki saveznici. Dovoljno je prisetiti se nedavne višestruke avionske agresije Egipta na položaje Islamske države u Libiji, bez dozvole legitimne libijske vlade i postaviti pitanje - gde je osuda za nepoštovanje integriteta i suvereniteta jedne zemlje.

Da li Rusija ima pravo na nešto slično?

Najveća zemlja sveta je mogla da bude Saudijska Arabija pre Saudijske Arabije. Kao što je Hadi branjen od Rijada, tako je i Viktor Janukovič mogao da bude branjen od Moskve, ne samo verbalno i diplomatski.

Pokazalo se da je podrška Rusije izostala, verovatno jer ni sam Kremlj nije mnogo polagao u predsednika koji je izgubio podršku svog naroda.

Ipak, da je kojim slučajem stigla direktiva Vladimira Putina za akciju, mogli bismo očekivati niz osuda daleko strašnijih nego što su bile one nakon pada malezijskog aviona, koje su posle nekoliko nedelja utihnule nakon nedostatka dokaza.

Ili slučaj granatiranja autobusa u Donjecku, te atentata na opozicionog Borisa Nemcova. Ulazak ruskih trupa najverovatnije bi ispratila automatska "obavezujuća" rezolucija UN, a sankcije koje Rusija podnosi mesecima bile bi hitrije i oštrije.

"IZDAO JE RUSIJU": Oskrnavljen Nemcovljev grob! (FOTO)

"Dok Amerika može da radi po svom nahođenju i da upada gde hoće, za Rusiju bi to bilo nemoguće. Ono što bi usledilo da su Rusi ušli u Ukrajinu bilo bi mnogo gore nego sve sankcije i propaganda koja su odapeti na Moskvu u poslednjih godinu dana", rekao je Lazanski.