SEF U BANCI - najzaštićenije mesto za vašu imovinu?
Iako bi sefovi trebalo da, pored trezora, budu najzaštićenije mesto u ekspozituri ili filijali neke banke to nekad očigledno nije slučaj. Neke banke nisu preterano rigorozne kada puštaju klijente da pristupaju svojim sigurnosnim fiokama. Inače, kako bi se objasnilo sve češće obijanje sefova u bankama?
U Srbiji ima oko 50.000 sefova, a najviše ih ima Vojvođanska banka - više od 16.000 vrednosnih kutija. Sefovi se obično izdaju u 12 različitih dimenzija.
U bankama koje klijentima pružaju mogućnost iznajmljivanja sefova, napominju da je procedura vrlo jednostavna. Kada se odluče da novac, dokumenta i druge vredne stvari povere na čuvanje, dovoljno je da izaberu kakav sef žele, predaju zahtev i plate. Mogu se iznajmiti na period od jednog do 12 meseci.
"Sef može da iznajmi svaki građanin ili vlasnik firme koji potpiše ugovor sa određenom bankom na period tokom koga će koristiti sigurnosnu kutiju za svoje dragocenosti", kažu bankari.
Iznajmljivanje, pišu Novosti, može da bude na mesec, dva, tri, šest, ili godinu dana. Zavisno od veličine sigurnosne fioke i vremena na koji se iznajmljuje sef, cena je od 250 do 900 dinara mesečno i do 1.500 do 6.000 dinara godišnje. Kod nekih banaka se polaže depozit od 100 evra. U ugovoru se navodi broj sefa, njegova veličina, rok na koji se iznajmljuje i iznos naknade.
Pojedine banke imaju elektronske samoposlužujuće sefove, koji predstavljaju poslednju reč tehnologije. Pored izuzetne sigurnosti, klijentima garantuju maksimalnu zaštitu i diskreciju koja se, pored klasičnih ključeva, obezbeđuje i elektronskom karticom za sefove „sejfkardom“. Kompletno poslovanje sa sefovima prati se elektronski, preko centralnog kompjutera, koji registruje vreme ulaska, vreme provedeno u boksu, zauzetost boksa, a sve sa ciljem garantovanja maksimalne sigurnosti klijenta.
Šta će se naći u sigurnosnoj kutiji ne spada u bitne elemente sporazuma, jer banka nije u obavezi da zna njen sadržaj. Korisniku se, pišu Novosti, napominje da ne bi trebalo da ostavlja predmete koji su samozapaljivi, podložni ekspoziji, kvaru i raspadanju, zatim predmete koji mogu da ugroze sigurnost banke i drugih sefova, kao i oružje i drogu. Banka ima ključ, ali ne sme bez dozvole suda da ga upotrebi, niti da kontroliše njegov sadržaj.
"Kada građanin želi da pristupi svom sefu, službeniku pokaže ličnu kartu i dokument da je vlasnik sigurnosne fioke, odlazi do prostorije u kojoj se nalaze sefovi i može u svoju fioku da stavi šta želi ili da iz nje uzme", kažu u jednoj banci.
Ovaj prostor trebalo bi da pokrivaju sigurnosne kamere, kao i sve druge delove banke, tako da postoji trag da li je bilo zloupotrebe odnosno obijanja drugih kutija. Kamere ne smeju da beleže šta kijent drži u sefu.
Najčešće građani, iako ne bi trebalo, stavljaju novac, nakit, vrednosne papire, ali i vredne stvari, slike... Zabeleženi su slučajevi kada je bilo zloupotrebe, pa su u sefovima pronađeni droga i oružje i vrlo često ukradeni predmeti. Kada klijenta država sudski goni, onda po nalogu suda njegov sef može da se otvori.
