Sija u sobama kao na stadionu
Bogata Evropa je zakonom zabranila upotrebu usisivača jačih od 1.600 vati, kao i fenova, a razmatra da ograniči i rad još 30 aparata koji previše troše struju. Srbija, s druge strane, bukvalno rasipa energiju, iako nam je skupa i bez obzira na to što je nema dovoljno. I kod nas postoji zakon čiji je cilj smanjenje potrošnje, ali, uobičajeno, i ovde je problem primena.
Srbija, inače, troši 2,5 puta više energije po jedinici društvenog proizvoda od svetskog proseka i četiri puta više od proseka u zemljama EU. A u našim domaćinstvima je potrošnja energije potpuno neracionalna.
Srpske porodice greju i do tri puta manji prostor od familija u Evropi, ali za mnogo više para. Domaćinstva na Starom kontinentu prosečno greju 90 kvadrata, a u Srbiji je prosek nešto malo više od 30 kvadrata.
Za grejanje po kvadratu potrošimo godišnje 220 kilovata, a žiteljima Evrope je za kvadrat potrebno samo 90 kilovata. Takvo razbacivanje posledica je katastrofalne izolacije većine naših objekata i standarda izgradnje koji su važili prethodnih decenija.
"Zakon o efikasnom korišćenju energije je donet u martu prošle godine i u toku je donošenje podzakonskih akata, koji u raznim oblastima preciziraju mere za efikasno korišćenje energije", kaže dr Slobodan Ružić, direktor "Enerdži sejving grupe“.
Jedna od tih mera je i obavezno obeležavanje aparata po kategoriji energetske efikasnosti. Tako se potrošaču daje do znanja koliko su energetski efikasni uređaji i koliko će energije trošiti manje. Drugi akt propisuje minimalne standarde i maksimalnu potrošnju električnih aparata. Propise će kontrolisati inspekcija. Ovaj zakon propisuje, takođe, da se pri javnim nabavkama obavezno vrednuje energetska efikasnost uređaja. To znači da je zakonska osnova postavljena, a očekujem da će da će za godinu dana većina podzakonskih akata biti usvojena.
Prema njegovim rečima, Evropa je odredila cilj da do 2020. troši 20 odsto manje energije iz fosilnih goriva, a Srbija je kao kandidat za Evropsku uniju prihvatila da implementira zakone EU.
"Naš akcioni plan za energetsku efikasnost predviđa smanjenje finalne potrošnje energije iz fosilnih goriva. Obavezali smo se da do 2020. godine udeo obnovljivih izvora energije sa sadašnjih 21 odsto poraste na 27 odsto u finalnoj potrošnji energije", kaže Ružić. - To znači da ćemo morati da smanjimo rasipanje energije iz fosilnih goriva i povećamo proizvodnju iz OIE. A, sve to znači i velika ulaganja.
Zakon ne precizira sankcije
Zakon, dakle postoji, čime je dat signal građanima i privredi kako bi trebalo da se ponašaju. Ipak, u zakonu trenutno nema sankcija za sve one koji ga zaobilaze. Nije precizirano koliko će prekršioci ovog zakona biti "kažnjeni“ po džepu.
"Papir trpi sve i mogu se napisati i usvojiti propisi i zakoni koji će po tom pitanju biti stroži od evropskih", ističe Jelica Putniković, urednik "Balkan magazina“, za Novosti.
"Ali, bitna je primena. Treba svi da budu energetski efikasniji. Sve akcije države u tom smeru su dobrodošle. Ipak, potrebno je povesti ozbiljnu kampanju i da se energetska efikasnost ne finansira komercijalnim kreditima. Treba da se primenjuju već doneti propisi, da se favorizuje energetski efikasna gradnja, da privreda smanji potrošnju energije i tako svoju proizvodnju učini jeftinijom, a proizvode konkurentnijim na tržištu."
