PROMENE U KRIVIČNOM ZAKONIKU: Doživotna kazna i u Srbiji?
Učinioci najtežih krivičnih dela u Srbiji uskoro bi mogli da budu osuđeni na kaznu doživotnog zatvora, koji bi nakon 25 godina pod određenim uslovima mogao da se transformiše u vremensku kaznu, odnosno da se na osuđenog primeni amnestija, uslovni otpust ili pomilovanje.
Ovo rešenje, kao i druge novine, predviđeno je Nacrtom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika koji je u celosti objavljen na sajtu Ministarstva pravde radi javne rasprave.
Doživotna kazna umesto 30, 40 godina robije
Kaznom doživotnog zatvora, koji se ne propisuje i ne izriče u određenom vremenskom trajanju, zamenila bi se postojeća kazna za najteža krivična dela od 30 do 40 godina zatvora.
U obrazloženju Nacrta zakona, napominje se da je kriminalno-političko opravdanje kazne doživotnog zatvora to što on predstavlja izuzetnu kaznu koja zamenjuje smrtnu kaznu, s obzirom da se vremenska kazna zatvora ne pokazuje kao adekvatna u odnosu na neka najteža krivična dela i određene učinioce.
Pisci Nacrta podsećaju na stav Evropskog suda za ljudska prava iz 2013. godine, a to je da se "ova kazna ne može propisati i izreći bez prava osuđenog da po određenom osnovu kraće traje, odnosno da se transformiše u vremensku kaznu (uslovni otpust, pomilovanje, amnestija), kao i da vreme posle kojeg osuđeni stiče to pravo ne može biti duže od 25 godina".
Sa izuzetkom država nastalih na teritoriji bivše Jugoslavije (osim Slovenije), kao i Španije, Portugalije i Norveške, sve ostale evropske države poznaju kaznu doživotnog zatvora, kao na primer Austrija, Finska, Francuska, Nemačka, Italija, Makedonija, Slovenija, Švajcarska i druge.
Samo za najteža krivična dela
Ukoliko bi se u javnosti čuo prigovor da je doživotni zatvor nehuman, predlagači ovog rešenja smatraju da se ni postojeća kazna od 30 do 40 godina zatvora u tom pogledu mnogo ne razlikuje, te da bi takođe mogla pod određenim uslovima da bude i nehumanija od kazne doživotnog zatvora.
Imajući u vidu težinu kazne i njen izuzetan karakter predviđena su ograničenja za njeno propisivanje. Doživotni zatvor bi prema Nacrtu, sud mogao da izrekne učiniocima najtežih krivičnih dela ili za najteže oblike krivičnih dela i uvek alternativno uz kaznu zatvora.
Predviđena je i zabrana njegovog izricanja licima koja u vreme izvršenja krivičnog dela nisu navršila 21 godinu života. Osim toga, zabranjeno je i izricanja kazne doživotnog zatvora kada postoji neki od zakonskih osnova za ublažavanje kazne ili za oslobođenje od kazne - kao što su prekoračenje granica nužne odbrane, pokušaj, bitno smanjena uračunljivost, dobrovoljni odustanak i drugo.
Adekvatnije izražavanje težine nekih krivičnih dela
Predlagači ovog rešenja smatraju da bi se propisivanjem kazne doživotnog zatvora, umesto kazne zatvora od trideset do četrdeset godina, dobilo jasnije razgraničenje između doživotnog zatvora i onog sa vremenskim trajanjem, kao i da bi bila izbegnuta arbitrernost u vezi sa propisivanjem njegovog trajanja.
Simbolički značaj
U obrazloženju se ističe da trajanje doživotnog zatvora ne zavisi od volje zakonodavca ili suda, kao i da ta kazna ima i simbolički značaj.
"Ona može adekvatnije da izrazi težinu nekih krivičnih dela i stepen krivice učinioca, iako se praktično u izvršenju može svesti na istu dužinu kao i kazna u trajanju od trideset do četrdeset godina", navodi se u obrazloženju ove novine u Nacrtu zakona.
Nacrt zakona takođe uvodi određene novine koje se tiču kazne kućnog zatvora. Kućni zatvor bi prema novim rešenjima imao položaj samostalne kazne, a ne kao što je sada da je zamena za kaznu "klasičnog"zatvora, i bilo bi moguće izreći ga kao kaznu za krivična dela za koja je predviđena kazna do osam godina zatvora.
Nacrt zakona takođe dozvoljava da kućni zatvor traje do dve godine, za razliku od postojećeg rešenja koje dozvoljava izvršenje kazne zatvora u prostorijama u kojima osuđeni stanuje ako mu je izrečena kazna zatvora do jedne godine.
Predviđena su i preciziranja koja se tiču uslovnog otpusta i novčane kazne.
Intervencije u zakoniku predviđene su i za krivična dela protiv privrede, preciziranjem postojećih i uvođenjem osam novih krivičnih dela. Nacrt zakona predviđa 33 krivična dela protiv privrede, dok ih prema važećem Krivičnom zakoniku ima 25.
Pogledajte i:
