Snouden: Okliznuću se i oni će da me srede
NJUJORK - Bivši službenik američke Agencije za nacionalnu bezbednost (NSA) Edvard Snouden kome je nedavno odobreno trogodišnje produženje boravka u Rusiji, izjavio je da i dalje gaji nade da će se vrati kući u SAD, čak ukoliko to znači život iza rešetaka.
"Rekao sam Vladi da bih dobrovoljno otišao u zatvor, ukoliko bi to imalo pravu svrhu. Više brinem o državi (SAD) nego o tome šta se dešava sa mnom. Ali, ne smemo da dozvolimo da zakon postane političko oružje ili da se saglasimo sa zastrašivanjem ljudi i onemogućavanjem da se bore za svoja prava", rekao je Snouden u intervju za septembarsko izdanje magazina Vajder.
Snoden, koji je na naslovnoj strani prikazan kako grli američku zastavu, naveo je da se više plaši američke vlasti, nego ruske policije.
"Okliznuću se i oni će da me srede. To će se desiti", primetio je Snouden i izneo sumnju da "iko brine zbog curenja (bezbednosnih) informacija".
Ipak, Predstavnički dom američkog Kongresa izglasao je ranije ove godine zakon kojim se prekida praksa NSA da bez sudskog naloga vrši prisluškivanje komunikacije miliona Amerikanaca preko interneta ili telefona.
Snouden je opisao modernu tehnologiju kao "najveći ekvilajzer u ljudskoj istoriji" i objasnio da su njegovi postupci bili vođeni željom da pomogne u edukaciji Amerikanca o njihovoj naciji i liderima.
Najtraženiji američki begunac je obelodanio za američki časopis da NSA poseduje tajni program pod nazivom "Monstermajnd" koji, kada bude bio spreman za upotrebu, automatski će registovati sajber napade iz inostranstva, bez bilo kakvog ljudskog angažovanja, pišu američku mediji u isčekivanju septembarskog izdanja magazina Vajder.
Po njegovim rečima, nezavisno od problema sa kršenjem prava na privatnost u zemlji, program bi mogao da predstavlja pravu noćnu moru za SAD na međunarodnom diplomatskom planu jer su sajber napadi često preusmeravani preko trećih kompjutera u stranim zemljama.
"Napad moze da dođe od nekog iz Kine, ali da deluje kao da je potekao iz Rusije, a mi onda napadnemo rusku bolnicu," naveo je Snouden kao primer.