Špijuniranje sveta su vežbali na Srbiji, a evo i ZAŠTO su nas izabrali
Bezbedne mobilne komunikacije u najvećem delu sveta, uključujući i Srbiju ne postoje od 2010. godine kad su američke i britanske tajne službe razbile zaštitu najvećeg svetskog proizvođača SIM kartica, firme ''Gemalto'', otkrivaju dokumenti Edvarda Snoudena, a potvrđuju iz uprave ove kompanije.
Agenti američke Nacionalne bezbedonosne agencije (NSA) i njenog britanskog parnjaka, vladinog štaba za komunikacije ukrale su softverske ''ključeve'' koji su štitili komunikacione čipove multinacionalne firme sa sedištem u Holandiji.
Ona na tržište godišnje izbacuje oko dve milijarde SIM kartica koje koriste provajderi 450 mreža u 85 zemalja širom sveta. ''Gemalto'' proizvodi i čipove za kreditne kartice i sada se pojavljuju sumnje da je i njihova bezbednost ugrožena.
Još u prvom kvartalu 2010. odigrala se pilot-akcija masovnog proboja mobilnih komunikacija na mrežama u Srbiji, Iranu, Avganistanu, Jemenu, Indiji, Islandu i Tadžikistanu. Nju je izvela britansko-američka špijunska grupa s kodnim imenom ''Tim za eksploataciju mobilnih telefona'' i tako dokazala da je moguće praćenje ne samo jednog ili nekolicine ciljanih brojeva, već masovno presretanje svih glasovnih, SMS, internet i drugih komunikacija u realnom vremenu.
Iz dokumenata se vidi da je oko 100 ''ključeva'' prikupljeno sa, kako se navodi, srpske mreže ''Mobtel'' u martu 2010. godine.
Snoudenovi dokumenti pokazuju da su glavni inženjeri i drugo osoblje koji su imali pristup podacima i mrežnim mapama konstantno špijunirani.
Bezbednosni stručnjaci sumnjaju da operacija uništavanja zaštitnog softvera mobilnih komunikacija na svetskom nivou nije počinjena nekim tajanstvenim sistemom za hakovanje. Mnogo je verovatnije da je neko od službenika ''Gemalta'' vrbovan i da je ubacio zloćudni program - malver na karticu, što u praksi znači da je neuništiv, pišu ''Večernje novosti''.
''Ključ'' je u softveru ugrađenom u SIM softveru koji mora da se poklopi sa serverskom šifrom na baznoj stanici. Bez tog ključa presretanje komunikacije između telefona i bazne stanice daje samo gomilu nesuvislih signala. Zato i tajne službe za praćenje određenog broja moraju da traže od mobilnog operatera njegov ključ, a ove, po zakonu, ne smeju da ga daju bez sudskog naloga. To naročito važi za strane službe, koje na teritoriji druge zemlje mogu da rade samo uz odobrenje vlade matične države.
Sve ovo je omogućilo da se u najvećem delu sveta presreću podaci koji se prenose putem mobilnih mreža u realnom vremenu i to bez ikakvog traga.
Zašto su baš nas izabrali?
Dokumenti ne otkrivaju kako je 2010. godine napravljen izbor eksprimentalnog poligona za razbijanje obezbeđenja mobilnih komunikacija, ni zašto se Srbija nalazi u njemu. Srpski bezbednosni eksperti, analizirajući prostor i vreme odvijanja operacije, spekulišu da je proba imala, veze sa pripremama ''Arapskog proleća'' 2010. godine i potonjeg građanskog rata u Libiji. Oni naglašavaju da je u ovim događajima uloga mobilnih i društvenih mreža bila izuzetno velika.
