SRBIJA DANAS NA KAFICI SA PORODICOM PEČNIK: Beograd u duši, Zvezda u srcu

Slovenački fudbaleri u Beogradu uvek su ostavljali dobar utisak. Nekad su dres Crvene zvezde nosili Ivan Toplak, Marko Elzner, Milenko Aćimović (Srbin sa slovenačkim pasošem), a sad boje crveno-belih brani slovenački reprezentativac Nejc Pečnik. Srbija Danas je želela da čitaocima predstavi porodicu Pečnik, njihove utiske o Beogradu, Srbiji, Crvenoj zvezdi...

- Može, zašto ne – rekao nam je Nejc, glava porodice, kad smo ga pitali može li sa svojima da dođe na ”čašicu razgovora” sa reporterima našeg portala. - Samo, da još konsultujem suprugu, pa da se nađemo negde blizu ”Marakane” u nekom kafiću.

Kad je potvrdan odgovor stigao od gospođe Anje Pečnik, brzo smo se dogovorili. Beogradska košava ledila je srce, a Nejc je nervozno posle treninga čekao poziv supruge, kod koje su ostala kola, kako se ona i kćerkica Lara ne bi smrzavale.

-  Uh, kako duva, nema ovakvog vetra u Sloveniji, doduše opasna je bura na našem primorju - ispravlja se donekle Nejc.

Nedugo zatim stiže Anja sa Larom, koja je odmah potrčala u zagrljaj tati. Mala Lara plenila je dečijim šarmom, umiljate i pomalo nestašne devojčice. Porodica sa dvoipogodišnjom kćerkom komunicira čas na slovenačkom, čas na srpskom.

- Zna srpski – ponosno kaže atraktivna crnka, mama Anja, a tata Nejc nastavlja:

- Lara ide u privatni vrtić na Senjaku, tu uči engleski, a ova dva domaća jezika (srpski i slovenački) već je savladala. Neka bude prava internacionalka.

- Živeli smo u pet-šest zemalja i gradova, ali Beograd je jedan jedini, grad u kojem bismo mogli da ostanemo i živimo i posle Nejcove karijere – kaže Anja Pečnik,  koja je sa Nejcom već deset godina.

- Znamo se od 19. godine. Moje i njeno rodno mesto su blizu i tako smo se upoznali, a dugogodišnju vezu krunisali brakom. Eto, kruna naše ljubavi je Lara, koja će uskoro dobiti seku ili batu.

- Živeli smo na Maderi u Portugalu, Pragu, Samari, Šefildu... Sve je to lepo, ali Beogradu niko nije ni do kolena. Zaista je grad za uživanje – kaže Anja.

- Samo još da imamo vremena da uživamo zbog mog fudbala – umešao se u razgovor Nejc. Ali, valjda ćemo jednom imati priliku da vidimo sve i uživamo u svim čarima velegrada.

- Lepo nam je, zaista je Senjak predivan za život, miran, nema gužve, ima zelenila, mesta za šetnju. Dobro je za decu.

- Prošle godine smo stanovali na Voždovcu, tamo je gužva, nije za porodicu sa malom decom kao Senjak. Ali, sve u svemu, prezadovoljni smo.

- U Srbiji se jede najbolje na svetu. A, od vaših spacijaliteta, najviše mi se sviđa sarma. Mogao bih da je jedem svaki dan.

Sa svojim  suprugom slaže se i lepša polovina Anja, koja se kao i Nejc divi srpskoj kuhinji, a onda su nas pitali, kako ide to sa srpskim slavama, kako se slavi, ide li to po prezimenima ili imenima.

- Mi smo sličan narod, samo nemamo te slave, ali kod nas se slave imendani. U svakom slučaju, nema mnogo razlike.

- Sedimo u galeriji, pa kad zapucaju sa ”severa”, ona pobegne u kafić – kaže Anja. - Zvezda zaista ima divnu publiku.

- Igrao sam u mnogo klubova i protiv još više timova, ali nijedni navijači nisu kao Zvezdini – kaže Nejc. - Ja sam o tome pre dolaska na ”Marakanu” samo slušao, ali nisam verovao da je tako. Jednostavno, ti navijači i ta atmosfera uvuku ti se pod kožu. Ma gde nastavio karijeru, ne verujuem da će taj klub imati navijače kao Zvezda.

- Zašto bih onda išao bilo gde? Najbolje bi bilo da igram Ligu šampiona u Zvezdinom dresu.

- Ja i njegova supruga smo baš dobre prijateljice, družimo se , izlazimo. U svakom slučaju, nije mi dosadno.

Rastajemo se sa porodicom Pečnik u dilemi da li su veći srpski Slovenci ili slovenački Srbi. U svakom slučaju, ”zatrovani” su zvezdaši.