SRBIJA I MAĐARSKA U ODLIČNIM ODNOSIMA: Izbeglice prolaze, susedi ostaju

Dačić i Sijarto su, na zajedničkoj konferenciji za štampu podsetili na reči dva premijera na prošloj zajedničkoj sednici vlade održane 1. jula u Budimpešti, prema kojima bilateralni odnosi dve zemlje nikada nisu bili bolji, dodajući da je uložen veliki trud da se napravi suštinski pomak u prevazilaženju pitanja prošlosti.

Oni su ukazali da se ne radi o problemu dve zemlje, već je problem u tome što je evropska poltika doživela neuspeh kada je reč o izbegličkoj krizi, jer ne postoji jedinstven stav.

"Suština je da svi ti sukobi - napad iregularnih migranata na mađarsku policiju, bacanje suzavca, povređivanje ekipe RTS-a, ne nastaju zbog odnosa Srbije i Mađarske", poručio je Dačić i naveo da bi prvi konkretan potez posle tih sukoba da mađarske vlasti sagledaju mogućnost otvaranja Horgoša za saobarćaj.

"Zbog svega toga smatramo da i u kriznim situacijama, a ovo jeste, iako možda EU to ne želi da kaže, kriza oko iregularnih migacija, jedna od najvećih kriza koja pogodila Evropu posle Drugog svetskog rata. Srbija se našla u delikatnoj poziciji između dva kraka EU. Ako se Mađarska žali da joj migranti dolaze između ostaloig sa juga, mi možemo da se žalimo da nam iregularni migranti dolaze pravo iz EU", rekao je Dačić.

Prema njegovim rečima, to znači da je evropska politika doživela neuspeh po tom pitanju, jer ne postoji jedinstven stav.

On je istakao da je stvorena situacija u kojoj ne postoji jedinstvena evropska politika, te da se Srbija ni kriva ni dužna našla na toj ruti.

"Srbija ne može da dozvoli da bude žrtva nepostojanja nejedinstvene politike EU, a potrudila se da se ponaša dostojanstveno u ovoj situaciji, korektno prema migrantima i državama u okruženju", naglasio je Dačić.

On je podsetio da se Srbija i dalje suočava sa problemom 44.000 izbeglica iz BiH i Hrvatske, čiji status nije rešen ni posle dve decenije od ratova na prostoru bivše Jugoslavije, kao i više od 20.000 interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije.

Srbija se, prema njegovim rečima, potrudila da deluje odgovorno, da kao zemlja kandidat obezbedi da se sa što manje problema i potresa ta kriza prevaziđe. 

"Zato je veoma važno da kroz ove posete i otvorene dijaloge u trenucima kada postoji kriza pokažemo da smo u stanju da rešavamo probleme. Dogovorili smo se da bude stalne koordinacije među našim ministarstvima, da se izbegnu situacije od proteklih dana", rekao je Dačić.

On je dodao da je zahtev i molba Srbije da se stanje što pre normalizuje, otvori autoput na Horgošu, naglasio da se apsolutno protivi zatvaranja tih komunikacija, a da taj problem postoji i sa Hrvatskom.

Srpski šef diplomatije je dodao da Srbija, s druge strane, ne želi da podstiče dalje podele i sukobe među državama članice EU, jer je vidljivo da se uzdrmo sistem Unije i da se pojedine zemlje nalaze u stanju otvorenih napada i sukoba.

Sijarto: Ovo je masovna seoba naroda

Šef mađarske diplomatije objasnio je da je smatrao važnim da danas dođe u Beograd kako bi preneo stav Mađarske, a to je da su odnosi dve zemlje odlični i da sada izuzetno teški i ozbiljni izazovi ne mogu naneti veliku štetu.

"Mislim da u Evropi danas vlada licemerje. Evropa ne govori iskreno o tome koliko je veliki ovaj izazov koji pred nama. Stalno se napadaju oni koji zaista taj problem definišu i nazivaju pravim imenom, a Mađarska je ta koja to čini. Ovo nije samo migrantska kriza, već se radi o masivnoj seobi naroda, koja ne može tako brzo da prestane", ukazao je Sijarto.

On je preneo da postoje istraživanja prema kojima se u okruženju Evrope nalazi više od 20 miliona ljudi koji bi mogli postati izbeglice.

"Moramo da uvidimo i to da ovaj veliki izazov pokazuje da sistem ne funkcioniše zajednički sistem migracije u Evropi.

"Kvote koje se predlažu oko podela migranata među zemljama EU je nonsens", podvukao je Sijarto dodajući da Mađarska ima predloge za rešenje krize. 

Prema tom predlogu, prvi je da se uspostave zajedničke snage koje bi zaštitile spoljne granice EU u Grčkoj i da u osoblju i oprmi učestvuje svih 28 država Unije.

Dalje, EU treba da preuzme finansiranje prihvatnih centara u Turskoj, Libanu i Jordanu i uspostavi druge, kako bi migranti ostali nadomak svojih domovina, a ta sredstva treba da s epodele na sve države članice Unije.

Takođe, predlog Mađarske je da EU mora da pomogne zemljama kroz koje vodi tranzit migranata, a to su Srbija i Makedonija.

"Razumem moje kolege kada kažu da ne razumeju šta EU očekuje od Srbije kada talas dolazi iz Unije. To je problem i po Mađarsku, jer bi migranti trebalo da se registruju u zemlji na čije tlo su najpre kročili, a to je Grčka", poručio je on.

Pomoć neophodna

Ministar Stefanović je kazao da je razgovarao sa evropskim komesarom za migracije i da su se saglasili da svim zemljama tranzita treba konkretno pomoći u novcu i opremi.

On je podsetio da je Srbija registrovala oko 85 odsto migranata koji su ušli na našu teritoriju, navodeći da je registrovano 150.000 lica, i da te podatke deli sa evropskim institucijama.

"Problemi dođu i prođu, kao i migranti, a komšije ostaju", podvukao je Stefanović ističući da to nije bilateralni problem i da ne treba da se dozvoli da se kvare odnosi dve zemlje.