Ruski ekspert: Srbijom može da poteče Južni tok i preko Turske!
Ako bude realizovan novi projekat, a srpski sistem za transport gasa bude gotov, ne sme se isključiti da će preko ove teritorije proći magistrala iz Grčke u druge evropske zemlje, smatra ruski stručnjak
- Mislim da Rusija neće ostaviti Srbiju na milost i nemilost, zato što ovde postoji mešovito preduzeće NIS, veliki planovi za njegov razvoj. Makar zato, da ne govorimo već o geopolitičkim i istorijskim razlozima. Suština novog projekta preko Turske je u tome što "dragi evropljani, usvajajte sada makar treći, makar i četvrti energetski paket i gradite gasovode sami" - izjavio je za Glas Rusije Aleksandar Frolov, analitičar Instituta za nacionalnu energetiku iz Moskve.
On tvrdi da to ni u kom slučaju nije igra protiv Srbije. Kako je rekao, ako bude realizovan novi projekat, a srpski sistem za transport gasa bude gotov da primi odgovarajuće obime plavog goriva, ne sme se isključiti da će preko ove teritorije proći magistrala iz Grčke u druge evropske zemlje.
- U obnovljenom vidu Južni tok preko Turske ostavlja iza sebe alternative tipa TANAP. Transanadolijski gasovod je isti taj Nabuko, samo sa obimom isporuke šest puta manjim. Čak na drva ne možeš da se greješ, zato što sve šume koje je Evropa imala, sagorela je još u srednjem veku - ističe Frolov.
Povodom izjave predsednika Hrvatske Iva Josipovića da u novonastalaoj situaciji Hrvatska može postati energetska kapija Evrope i izjave hrvatskog energetskog eksperta Davora Šterna da je dobijen signal od SAD "da Hrvatsku smatraju važnim faktorom nove energetske politike koja propagira tečni gas“, Frolov je rekao da ta ideja "deluje nezgrapno".
- U Evropi su izgrađeni terminali za prijem ukupno 250 milijardi kubnih metara tečnog gasa. Realno je angažovana samo petina tog kapaciteta. Kakva ovde može da bude globalna uloga Hrvatske, nije baš jasno. Uz to, ispada skuplje, i pritom postoji element nepredvidivosti. Na primer, pre nekoliko godina u Velikoj Britaniji zbog malog obima rezervi cena za 1.000 kubnih metara tečnog gasa je skočila do 800 dolara. To je dva puta više od onog što traži Gasprom - napominje ruski stručnjak.
On navodi da situacija zavisi i od obima isporuka, pa tako baltičke zemlje, na primer, plaćaju gas 50 odsto skuplje nego što bi ga platile Gaspromu.
- Ali očigledno, ljudima je zanimljivije da žive u stanju takve „energetske nezavisnosti“ od Rusije - zaključuje Frolov i dodaje da smisao izgradnje može biti samo u stabilizaciji isporuke energenata na Balkan.
- Poluostrvo je vrlo osetljivo zbog zatvaranja Južnog toka i naravno, ukrajinskih događaja. Ako se Balkan ujedini i reši da se snabdeva tečnim gasom, moguće da će nešto uspeti. Druga je stvar da pošto proizvođači tečnog gasa radije prodaju na Istok, treba se orijentisati ne na evropsku cenu, već na azijsku, a ona je veća. Uz to, uzimajući u obzir da mnoge zemlje među sobom u neprijateljskim su odnosima, postoji rizik da se neće dogovoriti - kaže Frolov u izjavi za Glas Rusije.
Pročitajte i:
♦ DOK JUŽNI TOK SPAVA: Ruskaja kreće!
♦ ''Otkazivanje Južnog toka odličan potez Rusije''
♦ Vučić: Odustajanje od Južnog toka loše za Srbiju