Šta Amerika krije od svojih građana?

Jeste li ikada posumnjali da postoji neki drugi svet, tajni svet, skriven od očiju nas u ovom prvom? Dobra vest: Postoji! Loša vest: Postoji razlog zbog čega se to taji...

Naftne bušotine u Los Anđelesu

Grad anđela: mesto u kome rade mnoge poznate ličnosti, zabavljaju se, igraju, idu na odvikavanja, ugrađuju grudi i skucavaju skupe automobile u drveće. No, to je ujedno i treće po veličini naftno polje u SAD. Nije li grehota da se ne izvuče sva ta nafta, samo zato što je ispod drugog najvećeg grada u državi?

Ne brinite, zapravo, naftne bušotine smeštene su svuda po El-Ej-u i ispumpavaju u tajnosti čak i sada. Ovaj grad našao se u takvoj naftnoj groznici 1930. godine da je 95% građana ispumpavalo naftu u svojim dvorištima. Naravno, moderni meštani Los Anđelesa ne bi dozvolili da se najveće ispumpavanje nafte u zemlji dešava u njihovim avlijama. Pa, gde su onda sve te bušotine? Los Anđeles je naftni grad još od 1892. godine, kada je iz zemlje izvučena prva crna kap. Vremenom su naftne kompanije postale kreativne i, nakon urbanističkog redizajniranja grada 1930ih, bunari su zvučno izolovani, što im je dozvolilo da se igraju nove igre "sakri crpnu stanicu".

Gde ih kriju? Na ćošku ulice, u školskom dvorištu, iza tržnih centara, skrivene bušotine su bukvalno svuda. U Zapadnom Holivudu postoji neobeležena građevina u bulevaru Piko u kojoj je smeštena jedna od najvećih tajnih "naftnih operacija" na svetu. Tu je smešteno čak 58 bunara koji pumpaju naftu iz cele oblasti Beverli Hilsa...

Znate već kako ide priča: idete u Holivud da ostvarite sve svoje nade i snove i, kada se to ne desi, nađete se u velikoj ružnoj kući koja prikriva naftnu bušotin u Santa Moniki. Kliše, znamo.

Tajni državni bunkeri

Vladini činovnici izabrani su da bi se starali o građanima SAD. Oni samo paze da svi budu zdravi, bezbedni... Ali tek pošto se uvere da su oni sami zdravi i bezbedni. Federalna agencija za upravljanje u kriznim situacijama potrošila je 1,3 milijarde dolara gradeći tajne bunkere širom SAD kako bi se Vlada smestila u slučaju da se desi nešto loše.

Projekat Grčka ostrva jedan je od tih skrivenih bunkera. Vlada SAD napravila je dogovor kasnih '50-ih sa Grinbrajer hotelom u Zapadnoj Virdžiniji da koristi njihovu zgradu za smeštaj i sastanke Kongresa u slučaju nuklearnog rata. Izgradnja tajnog bunkera ispod hotela počela je pod maskom restauracija zapadnog krila hotela.

Prokopali su rupetinu i tu napravili masivnu višespratnu instalaciju sa zidovima od armiranog betona i neprobojnim vratima koja bi izdržala nuklearni napad. Odmah ispod pansiona...

Ovaj bunker nije korišćen 30 godina, sve dok Vašington Post nije uputio javnost u njegovo postojanje. Tada je projekat ugašen...

Gde se kriju? Slični vladini bunkeri nalaze se svuda. Ako su u stanju da skliznu pod turističku destinaciju, nema reči o tome gde su uspeli da sakriju ostale.

Prekriveni predajnici za mobilnu telefoniju

Mobilni telefoni su tržište koje se masovno i neprestano širi, što i jeste pomalo neobično jer su prilično sveprisutni. No, kako bi se išlo u korak sa sve većim prisustvom telefončića, kompanije su morale da izgrade još predajnika. Velikih, ružnih, tornjeva... Ali, svi se pitaju, gde su ti predajnici? Oni su svuda oko građana Amerike, ali ne mogu se videti. Prerušeni su.

Gde se kriju? Samo okrug San Bernardino u Kaliforniji ima preko 500 prikrivenih antena. Taj trend je započeo isprva tiho i malo, da bi se sad prerušeni predajnici nalazili svuda. U gradu Mjurijeta (Kalifornija) kompanija T-mobil skoro je dobila dozvolu da izgradi antenu visoku 15m, koja će biti prerušena u "sahat kulu". Pitamo se samo čemu takva maska, kad niko u taj sat neće gledati jer svi imaju časovnike na mobilnim telefonima...

Silosi za rakete

Isprva, ovi silosi postavljani su kao nadzemna lansirna postrojenja. Ali onda je izbio Hladni rat, pa je posle uspešnog lansiranja Sputnika 1957. godine, SAD počeo da se oseća malo neprijatno zbog tolike izloženosti naoružanja koje je vidljivo iz vazduha i svemira. Zato su ga premestili negde gde će biti sigurno od nuklearnih napada i dalje od radoznalih pogleda: pod zemlju. To svi znamo, zar ne? Raketa koja izlazi na površinu iz vojne baze čuvena je scena ratnih filmova. Iznenađenje – često nema baze!

Na vrhuncu Hladnog rata; procenjeno je da je SAD imala oko 1.000 sakrivenih raketa u silosima širom zemlje. Ali, ne brinite; manje od 500 njih aktivno je i dan-danas.

Gde ih kriju? Pa, ako bismo to doznali, sigurno bi nas neko ubio! Ali, znamo da se nalaze bukvalno svuda i imamo dokaz za to: posle Hladnog rata, ispražnjeni silosi nisu služili ničemu. No, nedavno, napuštene baze pojavljuju se na tržištu nekretnina. Raketnu bazu koja je davnih '60-ih godina koštala SAD tri miliona dolara, možete da kupite za 100.000$ i da živite u njoj i da smišljate planove kako ćete sprečavati upad finih Britanaca u smokinzima koji se odazivaju na prezime, ime, prezime.

Prerušene Vladine zgrade

Vlast voli svoju privatnost i mnogo se trudi da je očuva. Nisu, međutim, sve tajne službe locirane u pećinskim lavirintima, vulkanima i takvim neobičnim lokacijama. Širom SAD postoje hiljade savršeno normalnih zgrada u kojima se obavljaju savršeno tajne operacije. Uglavnom su grupisane u poslovne objekte u pešačkim zonama, diskretno neoznačene i pažljivo dizajnirane tako da nikome ne ostaju u sećanju. Naravno, ne govorimo o lokalnoj stanici policije, već o ozbiljnim agencijama.

Gde se kriju? Fort Mid u Floridi jedan je od najvećih takvih objekata i zapravo je sedište NSA – Državne bezbednosne agencije. Iako je ta oblast savršeno otvorena i vidljiva, ona je velika tajna i ne može joj se tako lako prići. Zapravo, onog momenta kad se približite Fort Midu, vaša GPS navigacija zakukaće da što pre obavite polukružno okretanje gde je to moguće, zahvaljujući vlastima koje ometaju signal.

Ako, ne dao bog, fotografišete blizu ovih zgrada, muškarci u civilu će odjednom izaći iz skrivenih stražarskih kućica. Pitaće vas za vaše podatke i izbrisati slike sa vašeg aparata.

Najtajniji deo Vlade SAD zapošljava ("samo") preko 845.000 ljudi i, kada žele da regrutuju nove, ne daju oglas u novine. Umesto toga, koriste se oznakama poput TS ("top secret", strogo poverljivo) i SCI ("Sensitive Compartmented Information", Odeljenje osetljivih informacija). Samo ljudi koji se već bave nekim "tajnim" poslom mogu da posete te, naizgled normalne, sajmove tajnih poslova, što verovatno objašnjava zašto niko "sa ulice" nije postao tajni agent – osim ponekad u filmu.

Podzemni gradovi beskućnika (ljudi krtice)

Život na ulici je težak, ali kakve opcije ima beskućnik kada je brzi, neopraštajući grad jednostavno pretežak za njih? Oni jednostavno odu pod zemlju! Podzemlje: mesto gde vas neće maltretirati ni policija ni ulične bitange. Samo pacovi...

Gde se kriju? Ispod kazina i zaslepljujućih neonskih svetala Las Vegasa i njegovih striptiz klubova leži lavirint tunela koji su isprva građeni kako bi zaštitili grad od iznenadnih i čestih poplava. Sada su to skrovišta za beskućnika, bezbedno mesto za koje se ne plaća stanarina.

Ispod grada se pruža mreža od preko 320 kilometara tunela koji su svojevrsna svratišta za one koji nemaju gde drugo... I to nisu kartonski kućerci, već prilično fino namešteni domovi.

Njujork takođe ima napušteni tunelski sistem u kome su beskućnici našli skrovište. Oni su se tako organizovali da su čak napravili i višespratne strukture koje koriste gradsku vodu i struju. Ova "plemena" (ili kako god da se nazivaju skupine beskućnika) bila su inspiracija za knjigu i dokumentarac "Mračni dani" koji su otkrili da je čuveni tunel "Sloboda" ispražnjen. Ali, ne brinite, širom Njujorka postoji još mnogo tunela u kojima možete da naletite na nevolju.