ŠTA MISLE RODITELJI: Treba li decu nekad udariti?

“Batina je iz raja izašla" i “Sad će da radi prut!” rečenice su koje su obeležile detinjtvo svih nas. U mnogim domovima prut je bio najbolje sredstvo komunikacije i rešenje za sve dečije 'probleme'. Svako dete se bar jednom u detinjstvu susrelo sa ovim strogim deliocem pravde. Danas se takav način vaspitanja ne samo dovodi u pitanje, već se i zakonom zabranjuje.

Da li zakon treba mešati u porodične odnose i roditeljske navike pitaju se mnogi. I dok su jedni bili za popisivanje inicijative za ukidanja ovih ustaljenih vaspitnih mera, drugi zastupaju mišljenje da to nije pravo rešenje. A evo šta roditelji kažu i šta o tome misle.

"Nisam uopšte za batine. Sa decom treba pričati i samo pričati. Postoje slučajevi kada baš preteraju, pa da im se zapreti batinom, ali ne mislim da ih treba tući. To ne znači da ih treba zakonom zabraniti, jer mislim da se time ništa ne postiže", priča Aleksandra, majka dvoje dece.

"Ja ne primenjujem batine, al na nekom detetu bih vrlo rado primenila kad vidim kakvo je. Mislim da to ne zavisi od deteta već od roditelja. Ne mislim da to može zakonom da se koriguje, već je potrebno raditi na psihi roditelja. Jednostavno, zakonom takve stvari ne mogu da se regulišu, ne možete da uvedete zakon i kažete: to je to, tako ne može", izričita je Bojana.

Mišljenja su ipak podeljena. Ima i onih koji smatraju da je to najbolje rešenje kako bi se deca zaista zaštitila od roditelja.

"Da, treba to zakonom regulisati. Ja batine jednostavno ne koristim kao meru vaspitanja svog deteta. Podviknem nekad i to je sve. Mislim da nam je takav jedan zakon potreban jer deca i treba da prijave kada ga ih roditelji maltretiraju. Kad o tome razmišljam, uvek prvo pomislim na svoje dete. Deca to ne smeju da trpe", priča Milena, majka petogodišnje devojčice.

Uvek ima alternativnih metoda, brojnih priručnika i saveta stručnjaka. Njima se služi otac Saša kako bi što uspešnije vaspitao svoju ćerku i na taj način izbegao da dođe u takvu situaciju da udari dete, dodajući prethodno kroz šalu da batine izbegava samo zato što ima žensko dete.

"Ne tučemo je jer je devojčica. Šalim se. Primenjujemo savete iz knjiga iz psihologije. Ima jako korisnih metoda koje zaista uspevaju. Kaznimo je kada ne bude dobra. Odvedemo je odmah u sobu, tu bude 5 minuta ili joj zabranimo crtaće, uglavnom to. Posle toga se izvini i bude sve u redu", objašnjava Saša.

Dvadeset i dve zemlje u Evropi su prihvatile zakon protiv fizičkog kažnjavanja dece, a Srbija, u kojoj živi 1.176.770 dece, na putu je da postane 23. Na Islandu se ova pravila veoma poštuju, priča nastavnica fizičkog Jelena Jovanović koja je tamo radila sa decom.

"Predavala sam u osnovnoj školi na Islandu i zaista tamo ne možete da vidite da roditelji tuku decu. Ima nemirnih, kao i svuda, ali batine nisu rešenje. Jako je bitno da se roditelji više bave decom, da daju lični primer, da razgovaraju sa njima, jednostavno da im se posvete. Moju sestru su roditelji tukli, jer je bila jako nemirna, ali dok se ona sama nije smirila batine nisu pomogle", priča Jelena.

Da li će Prednacrt biti usvojen i hoće li uticati na odnose između roditelja i dece ostaje da se vidi.