Sto dana Sirize: U zjapećem jazu između Atine i njenih poverilaca
Siriza, vladajuća levičarska stranka grčkog premijera Aleksisa Ciprasa, obećala je da će okrenuti stranicu posle petogodišnje štednje koja je Grčku oborila na kolena, ali nakon njenih prvih sto dana vlasti, nada tone u zjapećem jazu između Atine i njenih poverilaca.
Siriza, vladajuća levičarska stranka grčkog premijera Aleksisa Ciprasa, obećala je da će okrenuti stranicu posle petogodišnje štednje koja je Grčku oborila na kolena, ali nakon njenih prvih sto dana vlasti, nada tone u zjapećem jazu između Atine i njenih poverilaca, navodi agencija Frans pres.
Naišavši na gotovo praznu državnu kasu, mladi Cipras se suočio sa surovom finansijskom realnošću manje od mesec dana nakon svoje izborne pobede 25. januara koja je uzdrmala Evropu.
Upravo kao i njegovi prethodnici koje je oštro kritikovao zbog uslišavanja zahteva iz Brisela u zamenu za pomoć od 240 milijardi evra, on je bio primoran da potpiše "listu reformi" kako bi predupredio bankrot, navodi francuska agencija.
Sporazum "u pet do 12" postignut je 20. februara nakon što je Cipras obišao evropske prestonice u očajničkoj potrazi za podrškom, kao i posle dugog telefonskog razgovora sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.
Cipras (40) se nadao da će ubediti Evropu da restrukturira vrtoglavi grčki dug, koji se popeo na 175 odsto BDP-a te zemlje, ali su ostali lideri EU uporno insistirali da Grčka mora da "ispoštuje svoje obaveze".
Niko više ne priča o "trojci" - ekspertskim delegacijama iz EU, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koje je sada zamenila Briselska grupa, sačinjena od predstavnika istih institucija uz dodatak delegata iz Grčke.
Uprkos problemima, Cipras ispunio obećanja
Uprkos finansijskim mukama na kojima je njegova zemlja, Cipras je, ipak, uspeo da ispuni neka izborna obećanja, "proguravši" mere kroz parlament kako bi pomogao Grcima najpogođenijim onim što naziva "humanitarnom krizom" koju je izazvala stroga štednja. Takođe je ponovo uspostavio javni servis nakon što je Radio-televizija Grčke (ERT) bila zatvorena sredinom 2013. bez upozorenja odlukom prethodne konzervativne vlade, a umesto ERT-a sada u Grčkoj ulogu javnog servisa, samo u suženom formatu, ima NERIT (Novi grčki radio, internet i televizija).
Cipras, u međuvremenu, pokušava da iznađe političko rešenje za finansijski ćorsokak, ponavljajući da Grčka i njeni poverioci moraju da postignu "pravedno, održivo i uzajamno korisno" rešenje.
Pa ipak, rešavanje finansijskih problema je i dalje u zastoju, dok kreditni rejting Grčke opada, a analitičari se utrkuju ko će izneti gori scenario, sa izrazima tipa "Greksit" kojim se predviđa njen izlazak iz evrozone ili "Grimbo" (Grčka u procepu).
U tom kontekstu, Cipras je prošle nedelje povukao svog konfrontaciono nastrojenog i kontroverznog ministra finansija Janisa Varufakisa iz pregovora i umesto njega uveo ekonomistu Euklida Cakalotosa, koji se smatra "kompatibilnijim sa Briselom", navodi AFP.
To je, čini se, bio uspešan potez, jer su pregovori ponovo pokrenuti iako "crvene linije" ostaju kad je reč o reformama u domenu penzija i rada, koje Cipras ne može da prihvati a da ne otuđi levičare iz svoje stranke.
"To je, očito, i najveći problem koji sprečava Aleksisa Ciprasa da postigne sporazum sa grčkim poveriocima", kaže Tanasis Dijamantopulos, profesor političkih nauka na Univerzitetu Pantejon u Atini.
Vreme, međutim, ističe, a na opasnost upozorava Ciprasov portparol Gabrijel Sakelaridis, koji je juče rekao da u grčkoj ekonomiji više nema likvidnosti.
"Dužina pregovora postavlja rizike koji se ne smeju ignorisati", predočio je u subotu u sličnom stilu atinski dnevnik "Katimerini", ukazujući na opasnost da bi bolnice i druge važne službe mogle da ostanu bez novca.
U međuvremenu, Grčka mora da MMF-u i Evropskoj centralnoj banci isplati 12,5 milijardi evra do kraja avgusta, zaključuje francuska agencija.
