Privredni zakoni - formula za buđenje ekonomije

ZAKON O RADU - VRATA NOVIH INVESTICIJA I RADNIH MESTA

Pre svega, to je, ''krovni zakon'' kako ga je nazvao premijer Vučić, koji su pozdravili domaći poslodavci ali i evropske i svetske institucije i privredne komore.

Cilj zakona o radu je da se olakšaju nova zapošljavanja, i prebacivanje zaposlenih iz crne ekonomije. Zapravo to pre svega znači da se poslodavcima daju podsticaji za nova zapošljavanja.

Cilj je, ono što je i evropska praksa, liberalizacija tržišta.

Zakon o radu dobio je podršku Međunarodne zajednice, MMF-a, Svetske banke, EU, kao i tri četvrtine sindikata.

Novi Zakon o radu pravi dobru investicionu klimu. Iz Vlade su ukazali da prošli zakon, koji je bio rigidan, nije sačuvao radna mesta, osim u javnom sektoru.

Vlada se vodila mišlju da ne treba zaštititi ljude koji rade u javnom sektoru, a kojih ima već 800.000 i da je predloženi zakon mnogo fleksibilniji u otvaranju i nalaženju radnih mesta.

Kako postoji armija mladih ljudi koji nisu imali šanse da po preprošlom zakonu nađu posao i stariji zaposleni koji nisu mogli da nađu posao zbog rigidnosti tog zakona, novi zakon je osnov za menjanje takvih nedostataka.

Sve novine koje donosi Zakon o radu pogledajte ovde.

ZAKON O PRIVATIZACIJI - KONAČNA PRIVATIZACIJA PREDUZEĆA KOJA KOČE PRIVREDU

Ministar privrede Dušan Vujović izjavio je da novi Zakon o privatizaciji treba da omogući konačni završetak privatizacije 600 preduzeća na efikasan i fer način, do 31. decembra 2016. godine.

Prošli zakon o privatizaciji donet je 2001. godine, i po njemu je privatizovano nešto manje od 2.300 preduzeća, dok status firmi u restrukturiranju ima u ovom trenutku 161 preduzeće.

Novi zakon, rekao je Vujović tokom javne rasprave, neće pokušavati da unapred nametne metode privatizacije, kao što je to bio slučaj sa starim zakonom, već će se naknadno procenjivati šta je najbolji model. Ova fleksibilnost treba da dovede do uspešnih privatizacija, jer troškovi preduzeća u restrukturiranju potkopavaju našu privredu i njen oporavak.

Zakon nudi fleksibilniji izbor modela, metoda i mera privatizacije koja će omogućiti da preduzeća pronađu potencijalne partnere, investitore, kupce i vrate se u privredni život ako je to moguće, odnosno potraže rešenje u stečaju ako to nije moguće.

ZAKON O STEČAJU - BRŽE, KRAĆE, EFIKASNIJE!

Usvojen je i Zakon o stečaju. Brži i transparentniji procesi trebalo bi da dovedu do povećanja stepena namirenja poverilaca u procesu stečaja.

Novim zakonom će biti otklonjena mogućnost da bivši vlasnik ili povezano lice, koje je firmu dovelo do stečaja, uđu u odbor poverilaca.

Trenutno prosečno trajanje stečajnih postupaka oko 3,5 godine, ali postoje i slučajevi koji traju znatno duže. Novi zakon ubrzaće stečajne procese.

Kontrola rada stečajnih upravnika će biti stroža.

Zakon o planiranju i izgradnji

Iako je najavljivano da će nacrt zakona o planiranju i izgradnji biti već završen, po svemu sudeći, o njemu će se raspravljati najkasnije do septembra.

„Zakon o planiranju i izgradnji je trenutno na javnoj raspravi, kao što je i set medijskih zakona bio na javnoj raspravi, koji je dobio pohvale svih eminentnih činilaca u Evropi“, kazao je premijer Vučić krajem jula.

„Prvi zakon na dnevnom redu, o kome će se raspravljati 25. avgusta biće Zakon o planiranju i izgradnji. On je krucijalan za poboljšavanje investicionog ambijenta“, zaključio je premijer Vučić.

„Uvođenje elektronskog registra i sistema izdavanja dozvola, smanjenje broja institucija koje su uključene u proces izdavanja, skraćivanje rokova u kome institucije moraju da se izjasne i otklanjanje ostalih uskih grla i uvođenje kancelarije za brže odgovore, što će saseći birokratiju i korupciju koji karakterišu građevinski sektor."

Cilj nam je da skratimo vreme i izdavanje građevinskih dozvola sa sadašnjih 170 dana na 60 dana, što bi bilo ispod proseka za evropske zemlje. Ovo će omogućiti građevinskom sektoru da konačno doprinese srpskoj ekonomiji i izvede nas iz recesije. To će takođe poboljšati poziciju Srbije na globalnom indeksu konkurentnosti“, izjavio je premijer Vučić.

Ovim zakonom uređivaće se: uslovi i način uređenja prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i izgradnja objekata; vršenje nadzora nad primenom odredaba ovog zakona i inspekcijski nadzor; druga pitanja od značaja za uređenje prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i za izgradnju objekata.

Zakon PIO

Skupština Srbije usvojila je 18. jula izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, u kojem se predviđa postepeno izjednačavanje starosne granice za odlazak u penziju za žene i muškarce.

Zakonom je predviđeno da se počevši od januara 2015. godine, na svakih šest meseci povećava starosna granica za odlazak žena u penziju, kako bi 2032. godine ona iznosila 65. godina, odnosno da bi se izjednačila sa uslovima za muškarce. Minimalan staž za odlazak u penziju iznosiće 15 godina, ali je predviđena i mogućnost odlaska u prevremenu starosnu penziju i nju mogu da koriste radnici koji imaju 40 godina staža. Od 2023. godine u prevremenu penziju mogu da odu muškarci stari 60 godina, a žene sa 59,6 godina.

Izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju predviđeno je da Upravni odbor PIO fonda sada ima sedam članova, a ukinuće se nadzorni odbor tog fonda. Promenom upravljačke strukture PIO fonda od sedam članova Upravnog odbora tog fonda četiri će biti predstavnici države, a po jedan predstavnik sindikata, poslodavaca i udruženja penzionera.

Do sada je u Upravnom odboru PIO fonda bio 21 član i to predstavnik Vlade Srbije, a ostali članovi bili su predstavnici sindikata i poslodavaca, dok je nadzorni odbor imao predsednika i pet članova.

“Povećanje starosne granice za žene sa 60 na 63/65 godina, uvođenje aktuarskih penala za prevremeno penzionisanje, pooštravanje kriterijuma za dobijanje beneficiranog radnog staža, što će obezbediti održivost našeg penzionog sistema i javnih finansija. Povećaćemo propisanu starosnu granicu za penzionisanje žene-do 63 godine, ali postepeno, do 2020/2022. godine. Donošenje ovog zakona usporava priliv novih penzionera i pomaže nam da izbalansiramo budžet. To će, takođe, smanjiti broj neformalnih zaposlenih, zbog prakse da se rano penzionišu, kako bi nastavili da rade i bivaju plaćeni na crno”, izjavio je premijer Vučić.

Reforme sudstva

Parlament tokom leta razmatra izmene velikog broja zakona koje će uskladiti pravni okvir, a koji će detaljno odrediti nadležnosti budućih javnih beležnika.

Javni beležnici su važan deo reforme pravosudnog sistema. Oni utiču na pravnu sigurnost i efikasnost pravosuđa zbog uticaja na efikasno uspostavljanje javno-beležničkog sistema i nedavno usvojene izmene pravosudnih zakona.

Ministarstvo pravde će posvetiti punu pažnju izradi Akcionog plana za pregovaranje poglavlja 23 u sklopu pregovora sa EU, nakon dostavljenog Izveštaja sa bilateralnog skrininga, kako bi Srbija u najskorijem periodu ispunila sve neophodne uslove za otpočinjanje pregovora u oblasti pravosuđa i osnovnih prava.

Sudovi su, nakon više od četiri godine dobili svoje stalne predsednike sudova i skupština je, na predlog Visokog saveta sudstva, izabrala 141 predsednika osnovnih, viših i prekršajnih sudova, što će pozitivno uticati na jačanje vladavine prava i efikasno sprovođenje Strategije reforme pravosuđa 2013. - 2018. godine.

Ipak, nema delotvorne reforme pravosuđa bez temeljne reforme policije, pošto policija, tužilaštvo i sudstvo čine jedan lanac, koji puca ako jedna karika ne funkcioniše.

Potrebno je izvršiti i apsolutnu specijalizaciju tužilaštava, i osnovati druga odeljenja u okviru tužilaštva - ona za najtežne zločine, krvne i seksualne delikte, porodično nasilje, ulični kriminal. Takođe je potrebno i da tužilac iza sebe ima čitave timove stručnih ljudi, koji će mu pomoći u rasvetljavanju zločina i omogućiti mu da napiše takvu optužnicu koja najlakše vodi do osuđujuće presude, a ne do niza oslobađajućih.

Kritike EU su dobrodošle jer u ovom trenutku pravosudni sistem u Srbiji "nije na zavidnom nivou".

"Od Srbije se konkretno traži da depolitizuje svoje pravosuđe i da od njega napravimo mnogo efikasniji i nezavisniji sistem, granu vlasti koja će građane štititi od svake vrste samovolje, a istovremmeno štititi prava istih tih građana", potvrdio je Ministar pravde Nikola Selaković.

On je kazao da je zajednički cilj Srbije EU uspešna reforma pravosuđa i vladavina prava.

"To što se reformisanje pravosuđa, kao državni posao, poklapa i sa evropskim integracijama Srbije jeste samo bonus za Srbiju, a nikako opterećenje", zaključuje je Selaković.