SVE šifre korisnika interneta se nalaze u rukama ovih 7 ljudi, zovu ih "ključari"

Čitav sistem rada interneta se temelji na DNS-ovima, brojčanim adresama koje se vezuju za svaku pojedinačnu veb adresu. Kada u svoj brauzer upišete adresu nekog sajta, kompjuter je prevede u brojčanu adresu preko koje se odvija dalja komunikacija sa serverom.

Dodela ovih adresa je izuzetno komplikovana i izvodi se pomoću posebnog sistema koji kontroliše ICANN, neprofitna organizacija za dodelu imena i brojeva sa sedištem u Sjedinjenim Državama. Srce sistema čini tzv. "master key", algoritam koji se obnavlja svaka tri meseca, a čije sigurnosne kartice kontroliše sedam stručnjaka za kompjutersku bezbednost iz sedam zemalja sveta.

Ove kartice se čuvaju u sedam sefova u SAD, a ključeve sefova imaju samo ovi "veliki ključari interneta".

– Ovih sedam stručnjaka se bira posebnim procedurama, a dolaze iz različitih zemalja kako nijedna zemlja ili korporacija ne bi imala mogućnost samostalnog uticaja na rad mreže. Uz ovih sedam osoba postoji još sedam rezervnih eksperata koji bi mogli da zauzmu njihova mesta ako im se nešto dogodi – kažu iz ICANN-a.

Svako od ovih tromesečnih obnavljanja "master key"-a se organizuje uz ekstremne mere bezbednosti. U prostoriju gde se odvija ceo proces sa sigurnosnim karticama ulazi se tek nakon niza bezbednosnih provera koje podrazumevaju unošenje kodova, biometrijsko očitavanje dlana, kao i identifikaciju na osnovu snimka rožnjače.

Bezbednosne mere su toliko stroge da ni čistačice ni radnici obezbeđenja ne mogu ući u prostoriju, tako da u opis posla "ključara interneta" ulazi i usisavanje i čišćenje. Svaki trenutak sastanka i celokupnu proceduru snimaju kamere.

Pritisak stranih vlada

ICANN je, uprkos svim ovim merama bezbednosti, na udaru svetskih vlada koje bi želele da prebace deo odgovornosti i ovlašćenja na sebe ili da ga makar stave pod okrilje Ujedinjenih nacija.

Stav međunarodne zajednice je da je danas internet mnogo važniji nego što je bio u trenutku svog nastanka, kada ga je ICANN preuzeo u svoje ruke. Upravo je činjenica da je ICANN sam sebe postavio za čuvara ovih šifri, temelj zahteva svetskih moćnika za preuzimanje ovlašćenja.

– Često nas pitaju ko nas je ovlastio za generisanje DNS kodova. Odgovor na to pitanje je: korisnici interneta. Generišemo kodove od nastanka mreže i nemamo nameru da predamo ovlašćenja nekom drugom – kažu iz ICANN-a.

Ova informacija deluje umirujuće za korisnike interneta, pošto se boljim izborom čini da internet kontrolišu eksperti nego bilo koja od svetskih sila, zaključuje "Večernji list".

Postoji tajna Fejsbuk stranica koja čuva bizarne informacije o vama, evo gde se nalazi (više na OVOM linku).