Sve što treba da znate o KUGI, jer se ona sve više VRAĆA

Prošlog vikenda je u SAD zabeležen 16. po redu slučaj oboljenja od kuge, kada je jedan tinejdžerka iz Oregona završila u bolnici. Od 2010. godine se broj pacijenata stalno povećava, kada ih je zabeleženo samo dvoje.

Lekari pretpostavljaju da je ova tinejdžerka kugu dobila od buva tokom nedavnog planinarenja, koje su od glodara pokupile zaraznu bolest. (OVDE pročitajte priču mladića koji je umro od kuge u junu ove godine)

Kuga je u 14. veku ubila skoro trećinu evropskog stanovništva. U Ameriku je stigla sa masovnom pojavom pacova 1900. godine, a poslednja epidemija kuge je zabeležena u Los Anđelesu 1920. Obično se  javljala u ruralnim predelima na (jugo)zapadu zemlje, upravo iz bakterije "yersinia" u divljim glodarima koji su nastanjivali te oblasti. (OVDE detaljnije o izveštaju o kugi Svetske zdravstvene organizacije)

Simptomi kuge  uključuju groznicu, malaksalost, jezu i oticanje limfnih čvorova. Ukoliko se ne leči, može biti izuzetno smrtonosna, sa stopom od 66 do 93 odsto, a ako se leči antibioticima (kao što se i preporučuje) stopa smrtnosti je manja - 16 odsto.

Kada je reč o našoj zemlji, Timočka Krajina je opština posebno poznata po starom stanovništu, gde je prosek 47 godina. Stručnjaci navode da je to posledica stogodišnje bele kuge, pa svako deseto naselje u ovom kraju ima manje od 100 stanovnika. Srbija je inače na poslednjem mestu u Evropi po broju rođenih u odnosu na broj umrlih.

Bitne su genetske mutacije zbog kojih i dolazi do pojave kuge i kod životinja i kod  ljudi. Do sada smo imali nekoliko takvih slučajeva, počev od ptičjeg i svinjskog gripa, koji predstavljaju stalnu opasnost za ljude. Činjenica je da opasnost za ceo svet, pa tako i za Srbiju, i danas postoji.