JEDNOG DANA JE DOŠAO I TEŠKO DISAO: Kad je saznala da joj tuku dete u školi, svet joj se srušio
Lampica u mojoj glavi upalila se kada je Pavle odbio da ide na dvodnevnu ekskurziju na Zlatibor.
"Suprug i ja dajemo sve od sebe da ima sve, pa nam je bilo čudno što odbija ono što je radost svakog deteta u tom uzrastu", ispričala nam je Lidija, majka 14-godišnjeg dečaka, koja je tada samo naslutila da se nešto dešava, a ono što je potom otkrivala zgranulo je kao roditelja.
ZAŠTO AKCIJA PROTIV VRŠNJACKOG NASILJA?
SVAKI RODITELJ CE VAM REĆI da ne postoji ništa vrednije od sopstvenog deteta. Čuvamo ga kao oči u glavi, odvajamo od usta zbog njega, odgajamo ga da postane čovek. A onda ga pošaljemo u školu i tamo ga nečije tuđe dete zlostavlja. Najgore od svega je što najčešce mi to poslednji saznamo. Naš dečak ili devojčica dolaze iz škole uplašeni i bezvoljni, bez džeparca i sa masnicama.
HAJDE DA SPREČIMO da se deca međusobno maltretiraju, da shvate da nasilje nikad nije rešenje i da se ne dele na žrtve i nasilnike. Portal SrbijaDanas.com je pokrenuo akciju za prevenciju vršnjackog nasilja, jer ono itekako postoji i treba pričati o njemu, pre nego što tragični slučajevi počnu da ispunjavaju novinske stupce. Naučimo decu da poštuju druge, jer sva ta deca ce sutra biti ljudi. Kakvi – to zavisi od nas.
Redakcija SrbijaDanas.comMALTRETIRALI GA MESECIMA
Pavle je trpeo fizičko nasilje grupe vršnjaka.
"Najveći strah jednog roditelja, kada dobije svoje dete, je da mu se nešto ne desi. Ceo život se trudiš da mu pružiš svu pažnju ovog sveta i zaštitiš od svega, a najveći poraz je kada saznaš da nisi u tome uspeo. Kada smo saznali da su Pavla tukli u školi, ceo svet nam se srušio", objašnjava njegova majka.
Od komšijske dece je saznala da je uvrtanje ruke, udaranje čvrge, otimanje džeparca bilo svakodnevna pojava. A da je dva puta došlo i do jačeg napada na njenog sina.
ZAVRŠIO U BOLNICI
"Danima mi nije priznavao ništa, iako sam izokola pokušavala da saznam ima li problema u školi. Onda je jednog dana došao i teško disao. Rekao mi je da je igrao fudbal i da se povredio. Zavrnula sam mu majicu i videla modrice po telu. Odmah sam sela u auto i odvezla ga u bolnicu", rekla nam je Lidija u jednom dahu i nastavila:
"Doktor nam je rekao da je dete trpelo udarce. Da su neke od povreda sveže, a neke odavno. Nisam mogla da ustanem sa stolice. Posumnjavši na vršnjačko nasilje, doktor nam je predložio psihologa."
Lidija priznaje da je ljuta i na razrednog i školu, jer ne može da shvati je moguće da to niko nije primetio, a najviše je bila ljuta na sebe, jer nije na vreme primetila da se sa njenim detetom nešto dešava.
"Svi računamo da u tom periodu puberteta deca sama po sebi postaju čudnija, ćutljivija, odsutna, nezainteresovana, ali ipak traba pratiti dete na svakom koraku i ne pripisivati svaku čudnu pojavu pubertetu", zaključuje ona.
Pavle je nakon toga krenuo u srednju školu gde nema sličnih problema, ali Lidija se sve vreme pita hoće li nasilje koje je trpeo ostaviti posledice i da li je mogla da zna i ranije šta se dešava sa njenim detetom.
REČ STRUČNJAKA:
Što brže mora da se reaguje, međutim, ukoliko iz bilo kog razloga to ostane neprimećeno, nikad nije kasno, jer će dete imati potrebu da tu situaciju ispriča, pokuša da razreši, tako dalje. Nekada možda nije loše pitati vršnjake, decu sa kojom se druže, pitati ih šta se događa. Izvršiti malo ispitivanje.
Važno je samo da se u jednom trenutku započne razgovor na tu temu i rešenje problema. Onog trenutka kada se ispostavi da je bilo reči o vršnjačkom nasilju prvo detetu treba reći, njega negde osigurati, dati mu informaciju da nije kukavica niti izdajnik nego da takve stvari moraju da budu prijavljene i automatski reagovati u školi, kod psihologa, ako treba i kod socijalnog radnika, tu jednostavno oklevanja nema, nema kalkulacije, da li će se to ponavljati i slično.
Često ljudi da bi zaštitili svoje dete, jer kažu: 'Pusti, ma to su dečija posla, to će samo od sebe da se razreši'. Ništa samo od sebe se ne razrešava, pogotovo ukoliko je to bilo sasvim očigledno nasilje, ne konflikt, već kada je dete preživelo traumu. Tada mora da se reaguje, ne sme se čekati ponavljanje, jer svaki sledeći put može da bude samo gore.
Aleksandra Janković, psiholog
ŠERUJ DALJE! #DrugNijeMeta ŠERUJ DALJE! #StopVršnjackomNasilju
