TIFUS JE BIO BIOLOŠKI RAT PROTIV SRBA: Prava istina nakon veka!
Prošlo je više od 100 godina od najvećeg pomora srpskog stanovništva, epidemije pegavog tifusa.
Pegavac koji je harao Srbijom početkom Velikog rata primer je hemijskog oružja, kojim su Austrijanci pokosili više žrtava nego u neprijateljskim ofanzivama
Prošlo je više od 100 godina od najvećeg pomora srpskog stanovništva, epidemije pegavog tifusa koja je, od decembra 1914. do maja 1915. godine, odnela više od 150.000 života.
Toliko je, otprilike trebalo i da ova priča dobije svoj literarni oblik, pretočen u roman „Kad zvona zaneme“ novinara Vlade Arsića.
UREZALI MU PETOKRAKU NA ČELU, PA GA STRELJALI: Priča o dečaku heroju kog su Nemci ubili sa 17 godina
On naime u svom romanu tvrdi da je epidemija namerno izazvana, da je reč o vrsti biološkog rata strogo zabranjenog po tadašnjim, ali i današnjim zakonima.
- Procenite sami. Uoči Kolubarske bitke u valjevskim bolnicama bilo je 16.000 neprijateljskih ranjenika i bolesnika. Nakon vojnog poraza, Austrijanci su iz ovog grada evakuisali 12.000 ranjenika, komatoznih vojnika, invalida, nepokretnih i jedva živih ratnika. Ali su zato, bez izuzetka, ostavili sve zaražene. Uostalom, o tome su pisali i savremenici, strani lekari i novinari, od doktora Vilijama Hantera, šefa britanske sanitetske misije u Srbiji, pa do Arčibalda Rajsa i poljskog epidemiologa, doktora Ludvika Hiršfelda. Bez obzira na kasnije greške srpskih vlasti i potpuno nesnalaženje u borbi protiv ove opake, tada nepoznate bolesti, zaista sam uveren da smo zaražene vaške, u vidu trojanskog konja, dobili upravo od mirišljavih Bečlija.
On je napomenuo i da mu je bilo vrlo teški pronaći bilo kakvu sreću u vremenima kad je svaka kuća u Srbiji imala zadenut crni barjak i kad su se samo groblja širila brže od epidemije.
Oproštajno PISMO SRBINA koji je OBEŠEN u Sarajevu koje će vas žestoko PRODRMATI!
Na pitanje da li je najgore bilo 1914, 1941. ili danas Arsić je rekao da je kroz užas Velikog rata srpski seljak je išao uspravan, dobro je znao šta štiti i od čega se brani, što ga je, najposle, i učinilo pobednikom, piše Kurir.
- Drugi svetski rat bio je posve drugačiji. Dočekali smo ga nespremni, dezorijentisani i duboko podeljeni. A takvi smo, čini mi se, i danas. I dalje tragamo za identitetom, nemamo strategiju i planove, pa čak ni jasne ciljeve. Dok bela kuga rešeta i svake godine uzima danak, dok pandemija narkomanije hara a najbolji i najspremniji među nama zauvek odlaze iz zemlje, mi se i dalje delimo u svemu, umesto da se sabiramo i množimo - zaključio je.
