NIKADA NIJE GOVORIO O NJOJ: Ona je Titova prva ljubav, Ruskinja koja je sa njim došla iz Sibira

I pre Drugog svetskog rata u najužem krugu oko Tita znalo se da ga o Pelagiji nije pristojno ništa pitati, jer ta se ljubav gasila dugo i bolno.

Sve je počelo 1920. venčanjem u Sibiru. Nakon pet i po godina koje je proveo kao ratni zarobljenik propale austro-ugarske vojske u Rusiji i Sibiru, Josip Broz se u novembru 1920. vratio u novonastalu Kraljevinu SHS. S njim je stigla i njegova mlađa žena, Ruskinja Pelagija Bjelousova, u poodmakloj trudnoći. Porodila se u kući Titovog oca Franje.

Broz se zaposlio u bravarskoj radionici Filipa Bauma u Zagrebu, u Petrinjskoj 3, a učlanio se i u Komunističku partiju Jugoslavije, koja je u to vreme bila u svom najvećem usponu. Posao menja 1921. kada se zapošljava u mlinu Samuela Polaka u Velikom Trojstvu, selu nedaleko Bjelovara. Tamo je sa suprugom živeo sledeće četiri i po godine.

O bračnome životu Brozovih iz tog vremena malo je poznato, ali čini se da su živeli skladno. Josip je Pelagiju zvao 'Poljka'. Zna se ipak da im je u novembru 1922. rođen sin Hinko koji umire nakon osam dana od dizenterije, u junu 1923. od difterije umire 18-mesečna kćer Zlatica, Josipova neprežaljena miljenica. U februaru 1924. rodio im se sin Žarko, zdravo i živahno dete, koje im je donekle bilo i uteha.

Kad se bliskim saradnicima, bračnom paru Kopinič, 1941. rodilo dete, mlada majka Stela požalila se Titu kako ne zna da se brine o novorođenčetu. Tito joj je odgovorio: 'Ništa ne brini, ja ću ti pomoći. Ni moja Pelagija ništa nije znala, ali sam ja video kako to moja majka radi sa mojom mlađom braćom i sestrama, pa sam ja Žarka, kad je bio beba, i kupao, i povijao, i hranio.'

Početkom 1924. Broz je izabran u novoformirani Okružni komitet KPJ za križevačko-bjelovarsku županiju i to mu daje podsticaj, a javlja se i ambicija da bude organizator i predvodnik. To je vreme kada počinje da se menja od mirnog porodičnog čoveka u stranačkog aktivistu kojem je porodica na drugom mestu.

U slobodno vreme Broz juri po sastancima u bližoj i daljoj okolini. Održava tajnu vezu sa pokrajinskim rukovodstvom KP u Zagrebu. Na sahrani partijskog druga iz Bjelovara drži buntovni govor, zbog kojeg osam dana provodi u zatvoru. Policija mu vrši pretres u stanu i pleni knjige, koje su mu nešto kasnije ipak vraćene. 

Kad je Josip Broz 1928. godine osuđen na pet godina zatvora i ubrzo otišao na izdržavanje kazne, Pelagija se sa sinom Žarkom, vratila u Rusiju.

Nakon izlaska iz zatvora 1934. i Tito će se ubrzo naći u Moskvi. U januaru 1935. Centralni komitet KPJ odlučio je da ga uputi na rad u Komiternu, odnosno u Balkanski zemaljski sekretarijat, kao referenta za rad po pitanjima KPJ. Tito je očekivao da će to biti prilika da obnovi odnose sa suprugom.

Tri meseca je čekao na poruku koju nije dobio. Najveće razočarenje za njega bilo je saznanje da Pelagija nije bila brižna majka. Izgredi i nedolično ponašanje Žarka, smeštenog u domu za decu inostranih zvaničnika, bili su razlog za veliku brigu.

Žarko je imao burnu mladost i živeo je na ivici zakona. Kao vojnik Crvene armije u ratu protiv Nemaca izgubio je ruku. Tito ga je vratio krajem 1945. i sin mu se, vrlo nestašno živeći u Beogradu, ženio tri puta.

Pelagija Bjelousova se nakon razvoda s Josipom Brozom preudala za Rusa, i s njim dobila dvoje dece.