TORTURA ZBOG KILAŽE: Kćerka prolazi kroz isti pakao kao i ja, zovu je "debelom kravom"
"Uvek sam se nadala da će njoj biti drugačije, da će biti više samilosti od te dece. Na kraju sam morala da je prebacim u drugu školu", priča za naš portal M.Ž., majka desetogodišnje devojčice.
Njena kćerka je ove godine krenula u drugu školu, samo par meseci nakon što je njen "pakao" u prošloj školi kulminirao početkom leta.
REČ STRUČNJAKA:
Aleksandra Janković
-To zavisi od toga šta su oni dalje uradili. Ima ljudi koji su pretrpeli nasilje i zaista bili žrtve i koji su više senzibilisani za prepoznavanje nasilja ili znakova da je njihovo dete izloženo. Ali ima i onih roditelja koji su učestvovali i koji su sami bili agresori ili se ponašali agresivno i još uvek nisu prestali i svesno pokazuju nasilničko ponašanje. To su roditelji koji daju obrazloženje: "Nemoj da gledaš šta ja radim, gledaj svoja posla", a da pritom pružaju model koji je jako loš, objasnila je psiholog Aleksandra Janković.
- Taj jedan incident je bio okidač da shvatim šta se dešava sa mojom kćerkom, kojoj su mesecima govorili da je "debela krava" , da ne može da se pomeri, a kamoli da podigne nogu, kada je pitala drugarice da sa njima igra lastiša", priča naša sagovornica.
KILAŽA - JEDINI RAZLOG
Odbacili su je zbog njene kilaže, i ni iz jednog drugog razloga. Kako M.Ž., koja je i sama gojazna kaže, mislila je da će njenu kćerku zaobići taj okrutni linč.
- Kada je njen razred na času fizičkog vaspitanja imao merenje telesne visine i težine, znala je da joj predstoji jedno od najgorih iskustava u životu, priča nam, tužnim glasom zabrinuta majka.
Sa svojih 10 godina i visinom od 1.53 imala je 65 kilograma.
- Kada je učiteljica izgovorila iznos njene kilaže, pričala mi je da je "htela da umre", a čini mi se da mi je gore što znam kroz šta prolazi, jer sam i ja prošla kroz isto.
BOLNI LASTIŠ
M.Ž. je pre par meseci znala da mora da učini nešto, kada je primetila podlive na nogama svoje kćerke. Na jednom mestu butina joj je krvarila.
- Htela je da igra lastiša sa par drugarica iz odeljenja, tu ispred zgrade. Pozvale su je, što je jako začudilo, jer je obično ignorišu. Kada su je uvele u igru, nisu joj samo prebacile lastiš preko gležnjeva, već su ga obmotale oko njenih golih nogu. Onda su krenule da ga preskaču, a nju je lastiš počeo da zateže i useca. Vikala im je da prestanu, da je jako boli, ali one su se samo smejale i nastavile igru. Počela je da plače od bola. Na kraju je pala na zemlju, u pokušaju da se oslobodi, priča kroz suze naša sagovornica.
M.Ž. je slučaj prijavila i roditeljima devojčice, i školi, ali nije mogla da bude mirna dok nije izvojevala prebacivanje kćerke u drugu školu.
- Bojim se da će i tamo biti sličnih situacija, svaki dan sam kao na iglama, zaključuje M.Ž.
