Traćimo dar prirode: Zemlju ne obrađujemo, vinograde nemamo, a stoku trebimo
U Srbiji neobrađeno ostaje oko 600.000 do 800.000 hektara oranica, a fond obradivih površina godišnje se smanjuje za oko 25.000 hektara zbog izgradnje puteva, bespravne gradnje i podizanja različitih objekata, izjavio je član Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, Branislav Gulan.
Gulan je istakao da u Srbiji postoji "zabluda da pod poljoprivrednim površinama imamo oko pet miliona hektara i da obradive površine čine 4,2 miliona hektara". Iako su ovo obradive poljoprivredne površine, po poslednjem popisu poljoprivrede iz 2012. godine, uvedena je nova kategorija - površine koje se obrađuju, a to je oko 3,36 miliona hektara..., naveo je on.
Gde je parloga najviše?
On je ukazao da se površine koje se ne obrađuju uglavnom nalaze u pograničnom području Mađarske, Rumunije, Bugarske i Makedonije, odnosno, u regionima Srbije gde nestaje oko 1.200 sela.
"Trenutno u Srbiji u 986 sela ima manje od po 100 stanovnika. U 86 odsto sela opada broj stanovnika", upozorio je Gulan.
"Navodno, po glavi stanovnika Srbije dolazi prosečno po 0,56 hektara, što je znatno više nego u Holandiji, Nemačkoj, i što je, tvrde neki, naše bogatstvo. Realno, nemamo više te površine", tvrdi Gulan.
Prema njegovim rečima, ni mnogo razvijenije zemlje ne dozvoljavaju sebi da neobrađene ostanu tako velike površine kao što je to slučaj u Srbiji.
Gulan je objasnio da su u korišćenju zemljišta u Srbiji prisutni sledeći problemi: ekstenzivnost, usitnjenost poseda, nedovoljno unošenje organske materije i nizak nivo korišćenja organskog đubriva, kao i degradacioni procesi izazvani delovanjem prirode i čoveka.
Način korišćenja zemljišta je ekstenzivan sa, kako dodaje, ekstenzivnom setvenom strukturom i smanjenjem broja stoke (dva do tri odsto godišnje).
U strukturi setve i dalje dominiraju žitarice (77 odsto), a nedovoljna je zastupljenost industrijskog bilja, povrća i krmnog bilja (23 odsto), rekao je Gulan, dodajući i da su smanjene površine pod vinogradima.
Poslednjih godina vinogradarstvo se usklađuje sa propisima EU, podižu se i novi zasadi, pa sad po vinogadrima u Srbiji se nalazi oko 22.000 hektara, navodi on, ali i napominje da je to znatno manje nego što je bilo pre dve, tri decenije.
"Postojeći zasadi su zastareli, neujednačenog sortnog sastava, nisko prinosni, nekvalitetni i nedovoljno profitabilni - što je takođe pokazatelj ekstenzivnosti proizvodnje. Sad se krenulo u obnovu, ali potrebno je da prođe vreme da bi novi zasadi davali rod“, zaključio je Gulan.
