Turci po prvi put biraju predsednika (FOTO)
ANKARA - U Turskoj se održavaju istorijski izbori na kojima će se predsednik države, po prvi put, birati na direktnim izborima. Glavni kandidati za šefa države su lider vladajuće AK partije i aktuelni premijer Turske, Tajip Redžep Erdogan, zatim Eklemedin Isanoglu koji je zajednički kandidat Republikanske narodne partije (CHP) i Nacionalističkog pokreta (MHP) i Salahatin Demirtas, lider Narodne demokratske partije.
Zakon o predsedničkim izborima koji je prihvaćen i stupio na snagu 20. januara 2012. godine, odredio je da se sledeći predsednički izbori održe tokom 2014. umesto 2012. godine, i u roku od 60 dana pre kraja sedmogodišnjeg mandata aktuelnog predsednika Turske, Abdulaha Gula, koji će biti poslednji predsednik Turske koji je izabran posredno, od strane parlamenta. Naime, prema prethodom uređenju, šef države je biran najmanje dvotrećinskom većinom Velike turske narodne skupštine, poznatije kao “Medžlis”.
Izborna kampanje sva tri kandidata uglavnom je bila usmerena ka najnovijem sukobu u pojasu Gaze, mirovnom procesu sa pobunjenicima PKK-a (Kurdistanska radnička partija), protestima u parku Gezi kao i korupcionaškom skandalu u Vladi, koji je izbio 17. decembra 2013. godine.
Vladajuća AK partija, koja je na vlasti od 2002. godine, vladala je duže od bilo koje druge Vlade, otkako je zemlja uvela višepartijski sistem demokratije 1950. godine. Takođe, premijer Redžep Tajip Erdogan vladao je Turskom duže nego bilo koji drugi demokratski izabrani lider. On je takođe favorit za pobedu na prvom direktnom predsedničkim izborima u Turskoj.
Od početka kampanje, kritičari ga optužuju da koristi svoj položaj premijera kako bi pobedu osigurao. Ne prestaje da dominira medijskom scenom, često osuđujući svoje protivkandidate na “medijski mrak”. Zbog toga je Medijski savet zemlje opomenuo državni servis Turske (“TRT”) zbog nejednake zastupljenosti ostalih kandidata. Štaviše, servis je pretio da će potpuno izbaciti kandidate iz programa ako nastave da kritikuju državni kanal. Zbog toga je servis više puta optuživan da sprovodi propagandu premijera Erdogana. Odgovorajući na optužbe, zvaničnik Vlade je rekao da izborni zakoni koji regulišu ravnopravno sprovođenje kampanje i zabranjuju korišćenje državnih resursa u te svrhe, stupaju na snagu tek 10 dana pre početka izbora. Na ovu i slične taktike vladajuće partije reagovao je i OEBS.
Premijer Erdogan, vešt govornik, koji javno dominirao turskom političkom scenom već više od 10 godina, svakako uživa mnogo veću popularnost od svojih rivala: Eklemedina Isanogluoa, novajlija na političkoj sceni, koji je podržan od strane nekoliko opozicionih stranaka, i Selahatina Demirtasa, ambicioznog mladog Kurda. Većina predviđa Erdoganovu pobedu, međutim, ključno je pitanje da li će osvojiti apsolutnu većinu već u prvom krugu ili će morati da se ide i u drugi krug izbora 24. avgusta? Slogan njegove kampanje bio je “Demokratija, prosperitet i prestiž na putu ka novoj Turskoj”.
Eklemedin Isanoglu je kandidat kojeg su predložile opoziciona Republikanska narodna partija (CHP) i Nacionalistički pokret (MHP), odluka koju su mnoge pristalice CHP-a osudile zbog njegove bivše uloge Generalnog sekretara Organizacije za islamsku saradnju. Smatraju da je to organizacija kojoj nedostaju neophodni “sekularni i kemalistički ideali” koje partija zastupa, zbog čega su sumnjali u njegovu “kompetentnost” da zastupa program opozicije.
Kako bi odgovorio na “političku hajku” koja je nastala oko “nedostatka ovih ideala”, Ihsanoglu je jednom prilikom izjavio da on lično smatra Mustafu Kemala Ataturka za "nacionalnog heroja" i da je često branio sekularizam Turske u svojim knjigama i naučnim radovima.
Slogan njegove kampanje bio je "Ekmeledin za hleb”. Tokom kampanje zatražio je objašnjenje vlasti zašto štampaju 18 miliona glasačkih listića viša nego što ima registrovanih birača. Tom prilikom je izrazio zabrinutost "da (listići) neće pasti u pogrešne ruke" i na bilo koji način uticati na izborni rezultat.
Kada je reč o konfliktu u Gazi, bio je optužen da zastupa neutralnost Turske što je odlučno odbacio uz opasku da “ne može biti neutralan između okrutnosti i potlačenosti”. Pozvao je Palestinu da svoj slučaj iznese pred Međunarodni krivični sud.
Selahatin Demirtas je svoju kadidaturu objavio 30. juna ispred Narodne demokratske partije (HDP). Ovaj 41-godišnji Kurd je svoju kampanju usmerio na mirovne proces Vlade sa kurdskim pobunjenicima. Optužio je vladu premijera Erdogana da nije učinila dovoljno da usvoji obećane zakone, i da će proces propasti ukoliko AK partija ne učini dovoljno da se osigura trajan mir na jugoistoku zemlje. Sredinom jula je predstavio plan koji će pokušati da ostvari u toku mandata, ako bude bio izabran. Predložio je da Ministarstvo vera (Dijanet) bude raspušteno, da se obavezna veronauka u školama izbaci i da Alevi bogomolje dobiju nacionalna priznanja. Takođe je predložio uvođenje "Narodnog parlamenta", koji bi obuhvatao i omladinske parlamente, čime bi se povećala zastupljenost mladih ljudi.
Urgirajući usvajanje novog Ustava, Demirtas je istakao potrebu da se prekine, bez odlaganje, nezastupljenost različitih kultura, jezika, rasa i verovanja u parlamentu, kako bi se obezbedila nacionalana stabilnost. Njegov slogan u kmapanji bio je “Zamislite predsednika...” koji je često bio praćen parolama “koji ne diskriminiše”, “koji ujedinjuje”, “koji postiže mir” i “koji je demokratičan prema svima”.
Predstojeći izbor za predsednika neće uticati samo na domaću scenu Turske već i na region (npr. blizak odnos Erdogana sa Azerbedžanom, koji je na pragu novog rata sa Jermenijom oko Nagorno-Karabaha) ali i na važne spoljne saveznike Turske, poput Sjedinjenih Država. Turska je ipak najstabilniji i najjači američki partner u regionu i članica NATO saveza. Stabilna i ekonomski zdrava Turska može da bude neka vrsta regionalnog sidra za saradnju, međutim Turska koja je prožeta političkim sukobima ili usmerena ka “maksimiziranju svojih autoritarnih i grandioznih tendencija”, ne može biti faktor mira, stabilnosti i saradnje u svom regionalnom bezbednosnom kompleksu.
