U OVOJ KUĆI ŽIVI TUGA: Reči porodica poginulih u Libiji od kojih ćete se naježiti
Suprug Aleksandar veoma teško podneo najcrnju vest. Jovicu braća Dragan i Velja nagovarali ga da se vrati.
- Strašno. Svi smo se nadali da će se Slađana uskoro vratiti živa i zdrava. Ne znam kako će njene ćerke ovo podneti. Za njih najviše strepimo.
Ovo, za "Novosti", pričaju najbliže komšije i prijatelji Slađane Stanković, službenice srpske ambasade u Tripoliju, koji su, u subotu, u mimohodu dolazili da njenim najmilijima izjave saučešće.
Porodica u šoku
Porodična kuća Stankovića u beogradskom naselju Padinska skela, od subote zavijena u crno. Slađanin suprug Aleksandar nije želeo da razgovara sa novinarima. Njegovi prijatelji kažu da je teško podneo vest o smrti supruge, da je skrhan bolom i da sada razmišlja samo o svojim dvema ćerkama, koje su ostale bez majke.
- Sve do sada smo verovali da će se naša Slađa vratiti kući - rekla nam je komšinica, koja Slađanu poznaje odmalena.
- Ne znamo šta se zaista dogodilo i kako je naša Slađana nastradala. Ali to nije ni bitno sada, kada je više nema. Samo da ćerkice budu dobro.
Komšije iz Padinske skele su nam rekle da su Slađanu poslednji put videle u oktobru prošle godine, kada je došla u Srbiju na odsustvo.
OD OTMICE DO POGIBIJE: Ovo je razvoj događaja koji je zadesio Srbe u Libiji!
- Tada nam se žalila da joj teško pada to što nije kući, što nije sa svojom decom i mužem - kažu Slađanini prijatelji.
- Pričala je da će se uskoro vratiti za stalno. Sanjala je o povratku kući. Eto, nažalost, nije doživela da ponovo bude sa svojom porodicom. Žao nam je što ih je sve ovo zadesilo, jer za sve njih imamo samo reči hvale, divni su ljudi. Njeni roditelji su tragično nastradali u saobraćajnoj nesreći pre više godina.Slađana je, inače, u Libiji radila prethodnih 11 godina, a do pre četiri, sa njom su u Tripoliju živeli su i suprug i ćerke. Oni su odlučili da se u Beograd vrate zbog školovanja dece.
Slađana je iz Tripolija u Srbiju dolazila jednom godišnje. Beograd je napustila nepunih mesec dana pre otmice, posle dvomesečnog odmora. Sa suprugom se poslednji put čula na dan otmice, ujutro, a samo nekoliko sati kasnije porodici je iz Ministarstva spoljnih poslova javljeno da je kidnapovana.
LIBIJSKI UŽAS NA SLIKAMA: Ove fotografije obilaze svet (UZNEMIRUJUĆ SADRŽAJ)
Jovicu braća ubeđivala da se vrati
Vest o pogibiji Jovice Stepića, vozača ambasade Srbije u Libiji, otetog početkom novembra prošle godine, ostavila je gotovo bez reči sve u njegovom rodnom selu Makce, gde mu žive braća Dragan i Velja, ali i u Carevcu, gde sa porodicom živi njegova ćerka Olivera (39). Tragičnu vest da je Jovica nastradao tokom bombardovanja u libijskom gradu Sabrata prvi je u subotu čuo brat Velja.
- Saznao sam tu strašnu vest o mom bratu, jer su me nazvali telefonom i premijer Vučić i ministar Dačić. Oni su mi javili šta se desilo. Ovo je strašna tragedija i ne mogu sada ništa da komentarišem, molim vas da to razumete - rekao nam je očajni Velja. Jovičin drugi brat Dragan, saznavši tragičnu vest od novinara, kaže da ga je porodica očekivala da će se pojaviti na kućnom pragu.
- Toliko dugo smo se nadali najboljem, a eto šta se desilo na kraju. Ne mogu ništa da kažem o ovom slučaju, sve dok zvanično ne saznamo šta se tačno desilo - rekao nam je Dragan drhtavim glasom.
- Ne znam kada će tela biti dopremljena u Srbiju, a naš Jovica će biti sahranjen na groblju u Makcu, jer je to njegovo rodno selo.
Vest o smrti oca, Jovičina ćerka Olivera veoma je teško primila, pa nam je njen sin rekao da ona ne želi da daje bilo kakve izjave. U našim ranijim razgovorima Olivera je bila puna nade, željno iščekujući, zajedno sa stričevima, oslobađanje i povratak svog oca. Iako se razišao sa njenom majkom Natalijom, koja je preminula pre pet godina, sa njom je ostao u stalnom kontaktu.
Jovicu su braća nagovarala da se vrati u Srbiju. Međutim, on to nije hteo da prihvati i tvrdio je da su Srbi u toj zemlji bezbedni. Ipak, imao je u planu da za Uskrs ponovo dođe u Srbiju i zauvek ostane u rodnom selu. On je u Libiji živeo sam, jer mu je druga supruga, zaposlena u vojnoj bolnici u Tripoliju, preminula pre osam godina.