U SENCI BRITANSKOG REFERENDUMA: Tajni rat koji će odlučiti novog "vladara" Evrope

Danas je dugo najavljivani referendum na kojem će se odlučivati da li će Velika Britanija ostati u Evropskoj uniji, čiji je član od 1973. godine.

Aktuelni premijer Dejvid Kameron je lider pokreta koji se bori za ostanak Britanije u EU. S jedne strane, on brani svoju poziciju tvrdnjom da će zemlja time profitirati, posebno jer je početkom godine uspeo da ispregovara nove uslove članstva i niz privilegija za Britaniju kao punopravnog člana EU, a koje će stupiti na snagu ako Britanci budu glasali za tu opciju.

Međutim, druga strana ovog "referendumskog novčića", o kojoj se praktično i ne govori, jeste da jedan britanski premijer i posle 70 godine doživljava Nemačku kao potencijalnog "neprijatelja". Naime, postoji bojazan da će Nemačka automatski postati jedina hegemonija u Evropi ukoliko Velika Britanija odluči da napusti Evropsku uniju.

EU IMA VELIKI PROBLEM: Puna je kvazi-Evropljana!

Da li je ova pretpostavka tačna ili ne je dobro pitanje, naročito jer se već neko vreme zna da Angela Merkel očekuje da Kameron podrži njenu ambicioznu nameru da osnuje jedinstvenu Vojsku EU u zamenu za podršku njegovom planu da ispregovara nove uslove britanskog članstva. Povezano s tim, predviđeno je i olakšanje restrikcija nemačkih vlasti o raspoređivanju trupa na sopstvenoj teritoriji u mirnodopskim uslovima, koje su uvedene još 1945. godine kada su se Nemci zakleli na zaokret od militarizma.

Da Nemačku danas svi uveliko doživljavaju kao motor Evrope i najmoćniju državu Unije opšte je poznato. O tome koliko joj je ta titula važna, ali i način na koji je ljudi doživljavaju, govore dva svetska rata.

Sa druge strane, borba za političkom dominacijom nad Starim kontinentom između Nemačke i Velike Britanija je istorijska. Iako "gubi sa 0:2" u ratovima, više puta je istaknuto da je kroz EU Nemačka našla mirniji put ka ujedinjenoj Evropi pod njenim "patronatom". No, kao deo te iste Unije, Britanija ima svoj glas i svoj udeo u odluke. Zato bi njen izlazak i poremetio tu delikatnu posleratnu ravnotežu. 

Ustupak koji je Kameron napravio Merkelovoj o formiranje vojske EU dodatno će učvrstiti poziciju Nemačke u EU. Ali, to je bilo nužno žrtvovanje piona kako bi svojoj pro-EU struji stvorio kakve takve šanse da kontriraju, obuzdaju i potencijalno pobede evroskeptike na referendumu.

NATO GENERALI PRIZNALI: Ruska vojska će PREGAZITI našu odbranu za manje od 48 sati

Postaje jasno da je i Kameron vođen rečima poznatog britanskog parlamentarca ser Bila Keša koji je rekao: "Britanija je ratovala protiv Nemačke u dva svetska rata kako bi sačuvala svoje slobode i neće sada tek tako prepustiti Briselu kojim se upravlja iz Berlina".

Gubitak starog saveznika?

Još jedan dokaz koji potpaljuje Kameronov strah o EU bez Britanije jeste zbližavanje Berlina i Vašingtona.

Iako je opšte poznato da SAD i Velika Britanija dugi niz godina uživaju "specijalni odnos", nedavne izjave američkog predsednika Baraka Obame govore da je Nemačka postala "neophodan partner" Vašingtona, čiji kredibilitet kontinuirano raste zahvaljujući liderstvu Angele Merkel. I ne samo to, Obama je više puta pohvalio nemačku kancelarku zbog njene hrabrosti u rešavanju migrantske i ukrajinske krize, nazvavši je jednom od "najbližih partnera i prijatelja", zahvaljujući kojoj Nemačka danas igra značajniju ulogu na međunarodnoj sceni.

ZA ŠAKU MIGRANATA: Poraz Evrope pred Ankarom otvorio vrata i drugima da je uslovljavaju

Kako Nemačka dobija na značaju, tako ga Britanija gubi. U tome se, na kraju krajeva, i krije "nevidljivlja ruka" koji vodi Britance na ovaj referendum. Kamerona ipak brine, ne to što će Britanija možda reći "da" izlasku iz EU, već to da li će kroz pet do deset godina postojati i "britanska Evropa", a ne samo "nemačka Evropa".

Izgleda da je imperijalizam "zavisnost" sa koje se britanski političari teško "skidaju". A kako će izgledati kraj cele ove priče dosta zavisi i od samog Kamerona. Na kraju, ideja da se sprovede ovaj refrendum bila je njegova.