UKRAJINA NA RASKRŠĆU: Propast ili stabilnost?
Dan održavanja parlamentarnih izbora predstavlja odlučujući dan za Ukrajinu. Prvi izbori nakon zbacivanja Janukoviča sa vlasti velika su prekretnica za Ukrajinu. Mogućnost stabilizacije političkog sistema zavisi od odluke građana, a u pitanju je i sam opstanak države.
Vladajuća koalicija i sedmi saziv Vrhovne rade raspao se 25. avgusta kada je Petro Porošenko raspustio parlament i najavio nove parlamentarne izbore. Razlog tome, kako je ukrajinski predsednik obrazložio, jeste što vladajuća koalicija podržava svrgnutog predsednika Viktora Janukoviča, ali i to što većina Ukrajinaca želi novi parlament, a sve u cilju osnivanja prozapadne koalicije.
Partija regiona je bila najveća stranka u Vrhovnoj radi i zalagala se za odbranu prava ruske manjine u Ukrajini, a najveću podršku ima u Novorusiji. Za razliku od proruske orijentisanosti Partije regiona i podržavanja bivšeg predsednika Viktora Janukoviča, Porošenko teži osnivanju prozapadne koalicije. Partija regiona odlučila je da ne učestvuje na izborima zbog nedostatka legitimiteta, jer skoro sedam miliona birača neće moći da glasa.
450 poslanika biraće 30 miliona registrovanih birača po "mešovitom" sistemu. Polovina poslanika bira se po proporcionalnom sistemu sa pojedinačnih partijskih listi, a polovina iz pojedinačnih izbornih jedinica. Pretpostavlja se da će 30 mesta ostati nepopunjeno zbog situacije na Krimu i Donbasu.
Nemiri u Ukrajini, otpočeti masovnim protestima, traju punih deset meseci, a prerasli su u revoluciju. Masovni neredi, svrgavanje predsednika, referendum na Krimu doveli su do nezapamćenog broja žrtava i situacije kakva se još nije dogodila u Ukrajini.
Izbori izvesno neće biti održani na Krimu i regionu Donbasa. U Lugansku i Donjecku zakazani su izbori za 2. oktobra, iako je Porošenko doneo novi zakon o specijalnom autonomnom statusu istočnih regiona Ukrajine. Stanovnici problematičnih regija kažu da su previše zaokupirani nasiljem da bi brinuli o tome što ne mogu da glasaju. Ne govore o izborima, već brinu samo o tome da se rat završi.
Uprkos potpisanom primirju, vatra se još uvek razmenjuje. Gotovo neprestano granatiranje dovodi u pitanje mogućnost održavanja izbora u pojednim mestima, čak i u onim koji su u potpunosti u ukrajinskim rukama.
Policija i vojska će biti na oprezu, jer se zna da postoji šansa da napad poremeti izbore. Iako se strahuje od mogućeg postupka do destabilizacije izbora, šef administracije Kremlja Sergej Ivanov tvrdi da će izbori biti priznati, jer je želja Rusije normalna i civilizovana Ukrajina. Pretpostavlja da će se Ukrajina na taj način vratiti na pravi put.
Prema anketama najveći broj glasova 30 do 34 odsto odneće blok Porošenka, koji je zamislio da okupi širok spektar ljudi. Na drugom mestu prema glasovima je Radikalna stranka nacionaliste Oleha Ljaška sa 11 do 14 odsto, a na trećem Otadžbina bivše premijerke Julije Timošenko.
Anketa će verovatno ojačati položaj Porošenka, ali se smatra i da će produbiti jaz koji postoji između ukrajinskih snaga i proruskih pobunjenika.
Dok se jedni plaše mogućih napada i teške sutiacije, drugi se radiju što će po prvi put imati priliku da izaberu partiju koja nije višegodišnja vladajuća stranka Janukoviča. Da li će država opstati nakon ovih izbora i pronaći put do mira i stabilnosti ili će se time izazvati neredi koji će pogoršati trenutnu situaciju ostaje da se vidi. Dvadeset devet partija predalo je svoje izborne liste, a predviđen rok za formiranje većine je mesec dana.
