Upečatljiv završetak "Nova" festivala: Ana Sofrenović je - pevačica! (FOTO)

Strast, posvećenost i uživanje - mogu se osetiti u nastupu Ane Sofrenović. Brbljiva i neobuzdana, nasmejana i razigrana, ona je nastupila sinoć u pančevačkom "Kulturnom centru" na poslednjoj večeri "Nova festivala" avangardne umetnosti. Njena igrarija glasom, u kojoj je ovoga puta bila "one man band", upečatljivo je osveženje na domaćoj muzičkoj sceni, baš kao što je to bio i trodnevni "Nova festival".

Gotovo kao da me šalju na težak, fizički rad - tako sam se osećao kada sam 2013. išao na nastup Ane Sofrenović na Beogradskom džez festivalu. Svoje predrasude pažljivo negujem, a one su mi govorile sledeće - šta ima da traži jedna glumica na manifestaciji takvog renomea. Nije to lokalni restoran pa da slušamo muziku uz koju creva lakše krče! Nervirao sam se zbog takve komercijalizacije dragog mi festivala misleći da organizatori žele da zbog njenog imena prodaju koju kartu više. Pritom, više volim kad u džezu pevači ćute.

Prevario sam se! Od te večeri, Anu više ne nazivam glumicom. Ne zato što ne poštujem njen glumački rad, nego zato što veoma poštujem njena pevačka dostignuća. Tu je nemilosrdna, beskompromisna. Tu, čini mi se, radi ono što najviše voli i u čemu najviše uživa. A, to se i oseća u njenim igrarijama glasom koje je u Pančevu spakovala u program pod nazivom "The landscape of voice".

Poredeći njen sinoćni nastup sa koncertom od pre dve godine, videli smo avangardniju i slobodniju Anu. U Domu omladine je predstavila program za širu publiku, a pratio je i bend uz zanimljive vizuelne efekte koji su se odlično uklapali sa zvucima vetra, čegrtanja, luparanja, uzdaha i pesme. Tada je uspela i da jednu od češće obrađivanih pesama na ovim prostorima, romsku "Đelem, đelem", izbaci iz klišea - tu me je i definitivno kupila.

Sada je Ana ponovo iskoristila svoj glumački talenat i uparila ga sa glasom koji je u većini slučajeva provlačila kroz razne zvučne efekte. Dovoljno da publiku ubedi u nemuštu poruku koju joj je pesmom poručivala. Sama je sebi bila pratnja, snimala je deonice koje je potom repetativno puštala neprestajući sa pevanjem. Na momente je zvučala poput članice nekog afričkog plemena, na momente je bila brbljiva žena, nemirno dete, često menjajući raspoloženja i facijalne ekspresije. Otvoreno, bez rezerve. Zato, ako me neko bude pitao ko je Ana Sofrenović, reći ću mu kao iz topa - to je naša odlična pevačica.

Posle njenog nastupa, "Nova festival" je zatvoren koncertom čuvenog slovenačkog harmonikaša Bratka Bibiča i njegovog "The Madleys" trija koji je posle 12 godina ponovo svirao u Srbiji. Pratili su ga saksofonista Vasko Atanasovski i violinista Matjaž Sekne. Lepršavo, lagano, bez mnogo buke i vriske, oni uspevaju da glasno predstave Bratkovu viziju muzike koju decenijama predstavlja. Tiho i nenametljivo duhovito, poput nekog putujećeg teatra bez glumaca.

To je bio kraj za novi početak "Nova festivala", nadam se. Uprkos činjenici da su organizatori rešili da se uhvate u koštac sa gotovo donkihotovskim poslom i da usko ciljanoj publici predstave avangardnu muziku različitih žanrova, iz raznih krajeva sveta. Sve to "za dž". Mogli smo da čujemo Judžina Čedborna (SAD) na gitari i bendžu, u pratnji bubnjara Ditera Šredera (Nemačka) - uzbudljiv i razigrani bluz, rok, kantri i džez duo. Ali i gosta iz Mađarske, Balinta Saba koji eksperimentiše na gitari i elektronici. Dovoljno da zagolica maštu pitanjem: "Šta će dogodine pripremiti Nova festival?"