Upoznajte domaćeg vrapca
Vrapci su prisutni svuda gde čovek živi, skoro da možemo da ih nazovemo i domaćim životinjama. Napravite im kućicu u koju bi se mogli skloniti preko zime i hranite ih pa će vam uskoro jesti i iz ruke.
Živahnost i okretnost koju poseduju ove malene ptice pripisale su im i neke ljudske osobine. Kako je percepcija pesnika vrapce gledala kroz `ružičasti filter`, od ljudskih osobina su im dodeljeni vedrost, ushićenje, marljivost, živost duha. Iako su ovo najverovatnije plodovi ljudske mašte, nije loše da vrapce ponekad pažljivije posmatrate. Verovatno će i vama izgledati da su oni zaista veseli. Jedno je sigurno, ''druženje'' sa ovim ptičicama zaista deluje pozitivno na raspoloženje.
Populacija vrabaca je kroz istoriju uglavnom rasla. Ipak, njihova brojnost tokom dvadesetog veka čak i opada u razvijenom delu sveta. Razlog tim promenama je tesna povezanost vrabaca i čoveka. Sa širenjem civilizacije iz Evrope ka drugim kontinentima kretali su se i vrapci. Izuzetna prilagodljivost i otpornost omogućile su ovim ptičicaa da se prošire po celom američkom kontinentu za manje od 100 godina nakon što su ih iz Evrope doneli trgovačkim brodovima. Možda najbolju ilustraciju prilagodljivosti vrabaca predstavlja nekoliko parova koje su rudari čuvali na 700 metara ispod površine Zemlje u rudnicima Jorkšira. Ptice o kojima je reč su čak imale i mlade u oknu rudnika!
Vrapce retko možemo da vidimo u nenaseljenim područjima. Kako se pretežno hrane zrnevljem brojnost u gradovima im se blago smanjila sa potiskivajnem konja iz saobraćaja. Danas u naseljenim mestima vrapci uglavnom žive od ljudi koji ih hrane po parkovima. Naravno, i dalje su česti stanovnici farmi sa domaćim životinjama. Prirodnih neprijatelja imaju, mada ne mnogo. Toj kategoriji pripadaju mačke, sove i jastrebovi. Uprkos njima, skoro svaki grm u parku, gušća krošnja ili pogodan otvor u krovu predstavljaju dom ovim večito užurbanim pticama. Gnezda koja od travčica i perja zajednički prave mužjak i ženka uglavnom izgledaju neuredno pa čak i prljavo. Vrapcima je očito najvažnija upotrebna vrednost gnezda. Ženka u njega polaže od 4 do 9 jaja. Mladunci u roku od par nedelja nauče da lete i ubrzo napuštaju roditelje.
Kada kažemo vrabac, mi mislimo na domaćeg vrapca ili Passer domesticus-a koji je najbrojniji u Evropi i severnoj Africi. Severno Američki vrabac je sličan mada ima nešto kraće nožice i deblji kljun. Mužjak domaćeg vrapca pred parenje dobija sivkastu traku povrh glave, kestenjaste nijanse na krilima i svetlo bele `obraze`. Ispod kljuna je tamno crna traka koja se proteže do korena oka. Ženke imaju manje izražene nijanse sive i smeđe boje bez crnih i kestenjastih šara. Mladi mužjaci kao i oni koji nisu u periodu parenja liče na ženke, to jest, nemaju izraženu već nešto ''ispraniju'' boju perja.
Iako su daleko od egzotičnih, vrapci su svakako zanimljive ptice. Kada budete posmatrali njihove kolonije po krošnjama i grmovima i iznenadićete se zanimljivom hijerarhijom, povremenim ''svađama'', neustrašivom otimanju hrane od znatno većih ptica i naravno - neverovatnom energijom.
(zivotinjsko-carstvo.com)
