Uskoro pet novih aparata za zračenje onkoloških pacijenata
BEOGRAD - Broj obolelih od raka u Srbiji svake godine je sve veći, na zračnu terapiju se čeka zbog nedovoljnog broja aparata i čestih kvarova, a iz Ministarstva zdravlja najavljuju da će uskoro u onkološke centre stići pet novih mašina za zračenje.
Nabavka aparata finansiraće se iz kredita Svetske banke, a zeleno svetlo za realizaciju projekta stiglo je i od Ministarstva finansija.
"Odluka ide u parlament i nadam se da će u roku od mesec, dva biti završena kompletna administracija. Ukoliko se ispoštuju sve procedure za par meseci može se očekivati da novih pet akceleratora stigne u zdravstvene ustanove", rekao ministar zdravlja Zlatibor Lončar.
On kaže da će ovom nabavkom biti rešeni ozbiljni problemi u onkološkim centrima koji su decenijama nagomilavani. Ministar nije mogao da precizira koje onkološke ustanove će dobiti aparate, ali je dodao da će to sigurno biti ustanove kojima su aparati najpotrebniji. Rak je u Srbiji, kao i u svetu, po učestalosti izjednačen sa oboljenjima srca i krvnih sudova, ali je po smrtnosti u nerazvijenim zemljama na prvom mestu. U našoj zemlji je tokom 2012. godine od raka obolelo 37.500 pacijenata, a skoro polovini u lečenju je bila neophodna zračna terapija. I dalje su duge liste čekanja na zračenje jer u šest onkoloških centara u Srbiji ima 14 aparata za zračnu terapiju koji se često kvare, a u funkciji je trenutno 10.
Direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije prof. Radan Džodić kaže da su aparati za zračnu terapiju u Srbiji preopterećeni zbog sve većeg broja pacijenata, da u ustanovi koju on vodi rade četiri aparata u tri smene i zrače duplo više pacijenata nego što bi po standardima trebalo.
"Mi smo daleko od ispunjavanja standarda koji postoje u razvijenim zemljama za radioterapiju. Institut za onkologiju ima četiri aparata, ali nam treba još toliko da bi se zadovoljile potrebe ", kaže Džodić i dodaje da se u toj ustanovi zrači 40 odsto od svih ukupno zračenih pacijenata u Srbiji.
On je pojasnio da mašine za zračnu terapiju imaju svoj radni vek, da se radeći u tri smene brže troše i češće kvare, tako da će zdravstvene ustanove za nekoliko godina doći u situaciju da postojeće mašine više neće moći da rade. Osim radioterapijskih mašina, pojašnjava on, onkološkim ustanovama potrebni su i dodatni aparati - skeneri, koji omogućavaju planiranje radioterapije kako se ne bi oštetila okolna tkiva i kako bi se postigli što bolji rezultati. Naš sagovornik kaže da su predložili Ministarstvu zdravlja u kojim centrima treba da budu zanovljeni aparati i da su dali plan neophodnih nabavki koje su u skladu sa savremenim evropskim i svetskim standardima.
"Optimum je da Srbija ima 30 do 35 radioterapijskih mašina i time bi se potpuno eliminisale liste čekanja. Da li ćemo taj standard postići u ovakvoj ekonomskoj situaciji ne znam, ali neophodnost za novim aparatima postoji", kaže Džodić.
Načelnica dnevne bolnice radioterapije u Institutu za onkologiju Suzana Stojanović Rundić kaže da su nove preporuke da jedna mašna za zračnu terapiju ide na 1.000 novoobolelih pacijenata, odnosno jedna mašina godišnje ozrači oko 420 pacijenata.
"U Instituitu za onkologiju mi smo prošle godine ozračili oko 4.400 pacijenata na četiri aparata u tri smene, što znači da skoro dva i po puta više pacijenata zračimo na tim mašinama od evropskih i svetskih standarda", naglašava Stojanović Rundić.
Ona je ukazala da osim opreme onkološkim ustanovama nedostaju i kadrovi i da u Srbiji u šest centara ima svega 58 radijacionih onkologa, a da bi se ispunili savremeni standardi taj broj bi morao da bude znatno viši. Problemi u onkologiji postoje, ali da su ipak napravljeni pozitivni koraci u našoj zemlji govori i podatak da se u poslednje dve godine smanjuje smrtnost od najčešćeg karcinoma kod žena, karcinoma dojke. Uvedeni su preventivni pregledi koji, kako kaže prof. Džodić, moraju obuhvatiti 70 odsto ciljane populacije kako bi dali željene rezultate, što u Srbiji još uvek nije slučaj. Osim za karcinom dojke, preventivni pregledi uvedeni su i za karcinom grlića materice i karcinom debelog creva. Pozitivan pomak je i to što je od ove godine akreditovan predmet Klinička onkologija na Medicinskom fakultetu u Beogradu, a uvedena je i nova specijalizacija radijaciona onkologija koja će edukavati radioterapeute, jer kako kaže prof. Džodić bez obrazovanog kadra nema uspeha u lečenju.
U toku je,objašnjava on, i usvajanje petogodišnje specijalizacije iz internističke onkologije i usvajanje uže specijalizacije iz onkološke hirurgije. On dodaje i da se dobrom primarnom prevencijom- izbegavanjem alkohola, pušenja, boljom fizičkom aktivnošću, zloćudne bolesti mogu smanjiti za 30 odsto, a dobrom sekundarnom prevencijom- ranom dijagnostikom bolest se može zaustaviti u početnoj fazi kada je izlečiva.
