VAMPIRSKA SAHRANA: Daleko zabavnija od obične
Vampirska mitologija je potekla iz Srbije, da bi tokom vekova postala planetarni fenomen. Većina zemalja ima neku varijaciju legende o vampirima. Načini za borbu protiv vampira su zapanjujuće slični, kao i sredstva koja se koriste da bi se sprečili da ustanu iz groba.
Moderna nauka odbacuje ovakve priče kao folklor, ali skorašnja otkrića pokazuju da su naši preci shvatali vampirski problem veoma ozbiljno. U poslednjih par decenija, veliki broj srednjevekovnih grobova je otkriven na neočekivanim mestima, i pokazala se neverovatna brutalnost koju su živi primenjivali na mrtvima.
Dobar primer je mesto Prostejov u Slovačkoj, gde je 1991. arheološko istraživanje drevne crkve Svetog Trojstva otkrilo kriptu ispod oltara. Telo je sahranjeno u kovčegu ojačanom metalnim šipkama, a na noge je postavljeno kamenje, dok je torzo potpuno odvojen od donjeg dela tela. Prema slovačkom srednjevekovnom verovanju, vampiri ne podnose dodir metala.
Relativno skoro, 2009. u Dravskom, Poljska, arheolozi su na srednjevekovnom groblju otkrili nešto sasvim neočekivano. Dva tela odraslih ljudi sahranjena su sa gvozdenim srpovima na grlu. Telo mlađeg je bilo vezano, a preko glave je imao položen kamen. Groblje nije potpuno istraženo i očekuje se još nalaza u budućnosti.
Tokom 1994. na grčkom ostrvu Lezbos arheolozi su prekopavali staro tursko groblje, i tamo našli skelet sahranjen u kripti zazidanoj u drevnom kamenom zidu koji je nekada opasivao grad. Leš je bukvalno bio zakucan za zemlju teškim gvozdenim šiljcima, i to kroz vrat, karlicu i nožne članke. Ova praksa je dobro poznata u vampirskom folkloru, i ponavljala se širom sveta. Ovo je bila prva sahrana osobe muslimanske veroispovesti sa elementima zaštite od dizanja iz groba, jer je praksa predominantno hrišćanska.
A početkom 90-ih, istraživači su pronašli i čitavo vampirsko groblje – u Čelakovici, oko 30 kilometara severno od Praga, iskopano je 14 grobova sa identičnom metodom sahranjivanja – metalni šiljci bili su probodeni kroz tela, a teško kamenje položeno preko. Grobovi datiraju iz 11. ili 12. veka, većina žrtava bili su adolescenti oba pola. Izgleda kao da su svi umrli u približno isto vreme, možda od posledica epidemije, ali nije jasno zbog čega su tadašnji seljani smatrali da zaslužuju baš ovakvu sahranu.
Ne propustite: Najpoznatiji srpski vampiri
Druge metode zaštite od „živih mrtvaca“ uključuju stavljanje kamena ili opeke u usta preminulog (Venecija, Irska), potpuno uklanjanje udova, odvojeno sahranjivanje glave (Engleska), a u Sautvelu, Velika Britanija, 1959. je otkriven skelet koji datira iz prvog veka Nove ere, sa oko 700 metalnih šiljaka zabodenih u grudni koš, ramena i članke. Ova „devijantna“ sahrana dospela je u oko javnosti 2010. pri izgradnji jedne škole.
Više nego ostale, ova priča je rasplamsala maštu javnosti i inspirisala novo istraživanje vampirske legende u Britaniji, posebno zbog toga što je pronađeni skelet stariji od same mitologije. Lepo spavajte!
