VEČITA MUDROST u Njegoševim stihovima "Gorskog vijenca"
20.05.2015.
23:13
Komentari (0)
Petar ll Petrović Njegoš (1813-1851), bio je duhovni i svetovni vladar Crne Gore, i jedan od naših najvećih pesnika i filozofa. "Gorski vijenac" je nešto poput najlepše pesničke enciklopedije u kojoj su obuhvaćene sve pesničke forme i svi vidovi crnogorske stvarnosti i istorije.
Delo koje spada u one izuzetne pooetske tvorevine, u koje kao da se sleglo sveukupno iskustvo čitavih epoha u životu pojedinih naroda i civilizacija, istorijsko, pesničko i filozofsko. Evo i nekih mudrih Njegoševih stihova:
- Svak je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka.
- Med za usta i hladna prianja, a kamoli mlada i vatrena.
- Strah životu kalja obraz često.
- Budale su s očima slepe.
- Oči zbore što im veli srce.
- Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom.
- Teško zemlji kuda prođe vojska.
- Svijet je ovaj tiran tiraninu, a kamoli duši blagorodnoj.
- Tvrd je orah voćka čudnovata, ne slomi ga, al zube polomi.
- Crnogorci ne ljube lance.
- Bez muke se pesma ne ispoja, bez muke se sablja ne sakova!
- Slavno umrite, kad mreti morate.